O zdravoj ishrani već su rađene različite studije. Najnovija je velika studija o zdravoj ishrani koja stiže iz Engleske i odnosi se na namirnice biljnog porekla i poređenje sa namirnicama životinjskog porekla.
Studija ukazuje na to da korišćenjem biljnih namirnica smanjujete rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, za razliku od hrane životinjskog porekla.
Istraživači su ustanovili da je od 450.000 osoba uključenih u studiju kod onih čija je ishrana bila oko 70% na biljnoj bazi (žitarice, pasulj, povrće i voće) postojao manji rizik za bolesti srca. Njihove šanse za bolest bile su 20% manje nego kod osoba u čijoj je ishrani bilo oko 50% mesa, mlečnih proizvoda, jaja i ribe.
Vodeći istraživač u studiji Kamil Lasale, inače epidemiolog na Koledžu u Londonu, kaže da nalazi studije ne govore samo o ishrani, već da je obuhvaćena težina ljudi, fizička aktivnost, pa i nivo obrazovanja ispitanika u studiji.
Iako je studija velika, rezultati se predstavljaju svetu kao preliminarni dok stručni skupovi ne podrže studiju.
AHA (Američko udruženje za srce) podržava studiju i preporučuje ishranu sa što više biljnih namirnica.
Kao primer dobrog balansa ishrane navedena je mediteranska ishrana. Taj način ishrane uključuje dosta biljne hrane i ribe sa malo mesa i mlečnih proizvoda. Na osnovu toga, poruka je svima da zamene meso voćem, povrćem, žitaricama i mahunarkama.
Međutim, i riba je obeležje mediteranske ishrane, pa se savetuju „masne“ sorte ribe koje sadrže omega-3 masne kiseline, što je dobra zamena za crveno meso.
Nalazi studije zasnovani su na preko 450.000 osoba starosti od 35 do 70 godina. Na početku studije oni su dali detaljne informacije o ishrani i načinu života. Tokom 13 godina praćenja, njih 5.000 je umrlo od bolesti srca ili moždanog udara.
Tim istraživača je tokom godina ocenjivao svakog pojedinca na osnovu podataka o biljnoj ishrani. Utvrdili su da je rizik od bolesti srca i moždanog udara kod osoba sa dobrim ocenama manji za 20% od osoba sa lošim ocenama.
Dobra vest je i da se probudi svest kod svih da u svakodnevnoj ishrani bude više biljnih nego životinjskih namirnica. To je veliki korak ka zdravlju, dodaje na kraju Lasale.
Rezultate studije podržava i profesorka Rejčel Džonson sa Medicinskog univerziteta u Vermontu (SAD) koja se slaže da biljna ili vegeterijanska ishrana smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Preporučuje se korišćenje ribe u ishrani bar dva puta nedeljno, posebno one koja sadrži omega-3 masne kiseline. Kao dobra i kvalitetna riba navode se: losos, haringa i pastrmka.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com