Nema mesta strahu ni panici zbog povećanja broja novozaraženih poslednjih dana, poručuje epidemiolog Branislav Tiodorović gostujući u emisiji Sputnjika ali, dodaje, ima mesta oprezu i ozbiljnom pristupanju epidemiji. „Moramo da shvatimo da ćemo sa ovim virusom živeti duže nego što smo mislili i zato se treba pridržavati preporučenih mera“, kaže on.
Posle sednice Kriznog štaba za borbu protiv Kovida 19, čiji je Tiodorović član, preporučeno je da se nose maske u zatvorenom prostoru, a obavezno u javnom prevozu. Najavljeno je i ponovno otvaranje dve Kovid bolnice – na Bežanijskoj kosi i u Nišu. Tiodorović, međutim, ističe da Kovid bolnica na Beogradskom sajmu sigurno neće biti otvorena.
On precizira da je dve trećine novozaraženih u Beogradu gde se situacija ocenjuje kao nesigurna, dok je u Novom Pazaru i Tutinu nepovoljna jer se, upozorava, u tim mestima proces širenja epidemije odvija skoro nezaustavljivo. Žarište je, dodaje, i Vranje.
Kao faktore koji su uticali na rast broja novozaraženih profesor Tiodorović navodi i vremenske prilike, jer vlažnost i oscilacija temperature pogoduje virusu. Ipak se nada da će u julu i avgustu biti više sunca i viši indeksi UV zračenja što će negativno uticati na virus, mada to ne znači da neće biti sporadičnih slučajeva oboljevanja.
Sportski događaji rizični
Na pitanje da li su sportski događaji poput fudbalske utakmice Partizan-Zvezda uticali na ponovni rast broja obolelih, Tiodorović kaže da takvi događaji sigurno jesu bili rizični, ali da se ne može sve svesti na njih, već se mora biti svestan da treba menjati taktiku i strategiju borbe protiv virusa tako da se pođe od pretpostavke da svako može biti zarazan, čak i ako nema nikakve simptome. Važno je održavanje rastojanja i često pranje ruku.
Tiodorović komentariše i tvrdnje pojedinih medija da je navodno stvarni broj umrlih zataškavan i da je znatno veći od zvaničnog. Te navode preneo je BIRN, pozivajući se na podatke informacionog sistema Kovid 19 u koje je imao uvid.
Da li je bilo zataškavanja podataka o broju umrlih
Tiodorović ističe da nema takva saznanja ali i da to nije pitanje za njega, već za one koji formiraju Kovid bazu, pri čemu najveći broj ljudi iz stručnog tima ne učestvuje u tome.
On objašnjava da se svi podaci iz zdravstvenih centara o broju obolelih, pozitivnih i umrlih centralizuju u Institutu za javno zdravlje „Batut“, kao i da je prava adresa za ovakvo pitanje Ministarstvo zdravlja. Sud o tome od čega je neko preminuo, kako ističe, može kompetentno da da samo kliničar koji je lečio određenog bolesnika i potpisao njegovu otpusnu listu ili, u slučaju smrtnog ishoda, smrtovnicu.
Istovremeno, prema rečima Tiodorovića, nijedna analiza nije dobra kad se radi u toku same epidemije jer nije sveobuhvatna i tek može biti verodostojna kad se sprovodi pošto se sve završi. Zato očekuje da će se tek za nekoliko meseci imati prava slika o čitavoj epidemiji.
Recimo, ima slučajeva kad se samo sumnja da je neko preminuo od Kovida 19, pa su tako Kinezi posle revizije imali duplo više smrtnih slučajeva, kaže Tiodorović uz zaključak da se podaci različitih zemalja mogu porediti samo ako se primenjuju isti kriterijumi.
„Želeo bih da sve što radimo, radimo stručno, poštujući i novinare , i one koji rade na tome, da se poštuju principi struke. U svakom slučaju sam protiv bilo kakvog sakrivanja podataka a za verodostojno prikazivanje onog sa čime raspolažete“, decidan je Tiodorović.
Zatvaranje granica nema veze sa strukom
Kako to da građanin Hrvatske ako dođe u Srbiju ne može da se zarazi virusom korona, a ako neko iz Srbije ode u Hrvatsku može biti izvor infekcije, pita Tiodorović povodom zatvaranja granica za ulazak naših građana u susedne zemlje. Kako smatra, razlozi za takvu odluku nemaju veze sa strukom već pre sa politikom.
Tiodorović je uveren da je potpuno opravdano što je Srbija dozvolila slobodan protok ljudi i roba, što je neophodno za normalno funkcionisanje ekonomije pa time i za zdravstveni sistem i ne razume zbog čega neke zemlje u regionu drže granice zatvorene za građane naše zemlje, a kao primer pored Hrvatske navodi i Crnu Goru.
„Šta znači ako građani Hrvatske dolaze u Srbiju da kupuju jer je tu jeftinije i tu nema bojazni da će doneti zarazu, a u obrnutom smeru ima. Ili Crna Gora, koja ne pušta građane Srbije a pušta ljude sa teritorije Kosova i Metohije i Albanije gde se testiranja na Kovid vrše mnogo manje nego kod nas. Ne smatram zato da su razlozi za to isključivo stručne prirode. Nema epidemije koja nije samo zdravstveni problem nego je ona i psihološki, sociološki, ekonomski i politički“, ističe epidemiolog.
Ne treba da probamo vakcinu među prvima
Ocenjujući šanse za drugi talas epidemije on kaže da mnogo zavisi od tokova širenja virusa u svetu i da li će virus doći kao sezonski grip.
Svakako ćemo biti bolje pripremljeni, čak i da se to dogodi, ali nam, ističe, nedostaje vakcina, a nju nećemo imati na raspolaganju pre kraja godine.
„Rad na vakcini je veliki proces od laboratorije preko ispitivanja na životinjama i ljudima do praćenja postvakcinalnih reakcija i tek onda može da se registruje u pravom smislu te reči. Ja sam protiv toga da mi budemo među prvima koji će da probaju te vakcine koje se užurbano prave. Pre sam za to da prvo vidimo kako to deluje u svetu. Uhvatili smo svoj red time što smo dali prilog u SZO i na taj način ćemo stvoriti uslov da od polovine godine možemo imati vakcinu na raspolaganju“, kaže Tiodorović na kraju razgovora za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com