Reč koju italijanska vlada pokušava izbeći, karantin, danas je osvanula na prvim stranama svih velikih medija, jer su procene su da zemlja ide ka totalnom zatvaranju na celoj teritoriji jer se zaraza kovida-19 širi velikom brzinom.
U poslednja 24 sata je skoro 32.000 novoobolelih, 3.000 više nego prethodnog dana, preminulo je 199 osoba, od ukupnog broja testiranih 10 odsto su inficirani, a u 11 od 20 italijanskih regiona situacija je visoko rizična, ocenjuje Visoki institut za zdravstvo, najviši institucionalno-naučni autoritet za pitanja zdravstva.
Institut je pozvao vladu da hitno razmotri mogućnosti daljeg pooštravanja mera zaštite od širenja korona virusa “jer se zaraza širi velikom brzinom, u nekim bolnicama popunjenost kreveta dostigla je 40 odsto, što se smatra kritičnom granicom”.
Premijer Đuzepe Konte je sinoć imao hitan sastanak s predstavnicima stranaka vladajuće većine levog centra na kojemu su razmotrili epidemiološku situaciju.
Za sada premijer ostaje pri odluci, piše agencija Ansa, da ne uvede karantin na celoj nacionalnoj teritoriji.
Umesto toga vlada insistira da predsednici regiona, u kojim je situacija najteža, pooštravaju lokalno mere ograničenja.
Uvođenje novog karantina na celoj nacionalnoj teritoriji značilo bi da vlada, između ostalog, mora izdvojiti nove milijarde evra za pomoć onima koji će prestati da rade, a para u državnoj kasi je malo.
I to jedan od razloga što su zvaničnici Italije urgirali u EU da se novac od Fonda za obnovu, koji je već odobren, što pre stavi na raspolaganje vladi.
Kao jedna od parcijalnih mogućnosti ograničavanja širenja zaraze je i prelazak svih škola na nastavu onlajn.
Ali ideja se, sudeći po reakcijama koje prenose mediji, ne dopada ministarki prosvete Luciji Azolina koja tvrdi da je zaraženost u školama mala, ali ni roditeljima koji ne žele da ponove iskustvo od proletos kada su mnogi, zatvoreni u kući, morali da se bave svojom profesijom, kućnim poslovima i da pomažu deci koja su nastavu pratila od kuće.
Od ponedeljka u Nemačkoj drastične mere
Drastične mere kojima nemačka vlada želi da suzbije širenje epidemije korona virusa na snagu stupaju od ponedeljka i važiće do kraja novembra, što je izazvalo burne reakcije građana.
Oni kancelarku Angelu Merkel već optužuju za “korona-diktaturu”, a protesti koji već mesecima izbijaju širom Nemačke dodatno su zaoštreni najavljenim ograničavanjem svakodnevnog života, navodi Dojče vele (DW).
Kancelarka je rekla da je vlada svesna da od ljudi traži mnogo, ali da mora da se deluje sada.
„Naš zdravstveni sistem danas može da se nosi sa ovim izazovom. Ali, ako se nastavi ovim tempom, dostići ćemo granicu za nekoliko nedelja. Zbog toga su neophodne ove oštre mere,“ rekla je Merkelova.
Cilj je da se do Božića smanji broj novih infekcija, da pritom privreda funkcioniše, a škole i vrtići ostanu otvoreni.
Zajednički boravak na javnim mestima biće dozvoljen samo članovima jednog domaćinstva ili zajedno s još jednim domaćinstvom, i to najviše do deset osoba, piše DW.
Svi događaji koji služe zabavi ili razonodi biće zabranjeni. Pozorišta, opere, koncertne dvorane, bioskopi – do kraja novembra biće zatvoreni.
Zabranjen je grupni amaterski sport, sve osim individualnog sporta.
Profesionalna sportska takmičenja će se održavati bez publike. To se takođe odnosi i na fudbalsku Bundesligu.
Zabranjeno je noćenje u hotelima, motelima, pansionima ili privatnim apartmanima – osim ako se ne radi o nepohodnim putovanjima, kao na primer zbog posla.
„Pozivamo građane da se uzdrže od putovanja i poseta rođacima,“ zatražila je Angela Merkel.
Zatvaraju se i barovi, restorani, fitnes studiji i sve vrste javnih bazena, kozmetički saloni, saloni za masažu, saloni za tetoviranje i sve što se tiče nege tela.
Ostaju otvorene škole, vrtići, menze, verski objekti, sve radnje – s tim što je dozvoljeno da u radnji bude maksimalno jedan kupac na deset kvadrata, zatim frizerski saloni i zanatske radnje.
Medicinski neophodni tretmani će i dalje biti mogući.
Od firmi se zahteva da gde god je to moguće – dozvole rad od kuće.
Dogovoreno je da se detaljno razradi plan finansijske pomoći za one koji zbog ovih novih mera gube prihode. Rečeno je da će volumen te pomoći biti i do 10 milijardi evra, a da će se nadoknaditi zarada u visini od 75 odsto od one u prošlog godini.
Nakon dve nedelje, 11. novembra, kancelarka će se ponovo savetovati s premijerima saveznih pokrajina, kada će oceniti da li su donesene mere postigle cilj i da li je potrebno izvršiti neka prilagođavanja, navodi DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com