Svet se usporava, mesta na čijim ulicama su nekada bili milioni ljudi sada su „gradovi duhova“ usled brojnih restrikcija koje su usvojene.
Od zatvaranja škola do zabrana masovnih okupljanja i putovanja, ove zabrane predstavljaju nezabeležen primer globalnog odgovora na pandemiju.
Međutim, pitanje je kada će se ona završiti i kada ćemo moći da nastavimo sa našim životima?
Postoje tri izlaza iz trenutne situacije: vakcina, da dovoljan broj ljudi razvije imunitet ili da promenimo naš način ponašanja, navodi BBC.
Vakcina
Vakcina bi ljudima trebalo da da imunitet kako se ne bi zarazili ukoliko budu izloženibolesti.
Trebalo bi vakcinisati 60 odsto populacije kako bi se mogao razviti kolektivni imunitet.
Ove nedelje je vakcinisana prva osoba u SAD, nakon što je istraživačima omogućeno da preskoče prvi korak – testiranje na životinjama.
Međutim, čak i ako sve bude išlo po planu, razvitak vakcine je udaljen od 12 do 18 meseci.
Prirodni imunitet
Plan Velike Britanije je da smanji broj slučajeva kako bolnice ne bi bile prepune, jer manji broj kreveta na intenzivnoj nezi znači veći broj mrtvih.
Kada bi se smanjio broj slučajeva, to bi moglo da dovede do ukidanja određenih restrikcija, dokle god broj slučajeva ne raste.
Ovo bi moglo, nenamerno, da dovede do razvijanja kolektivnog imuniteta jer bi sve veći broj ljudi bio zaražen.
Međutim, za ovakvo rešenje treba da prođe nekoliko godina.
„Ukoliko bismo nastavili sa ovim tokom dve i više godina, možda bi naposletku dovoljan deo zemlje bio zaražen“, rekao je profesor Nil Ferguson.
Alternativa
Treći način za okončanje pandemije je promena u našem načinu ponašanja kako bi se virus što manje prenosio.
To bi značilo da bi neke od mera koje su trenutno na snazi tu morale i da ostanu ili uvođenje rigoroznih testiranja i izolacije pacijenata.
Takođe, razvijanje lekova kojim bi mogla da se tretira infekcija moglo bi da pomogne ostalim strategijama u pogledu tzv. „kontrole transmisije“, na ljudima koji pokažu simptome kako bi se smanjila mogućnost da ih prenesu drugima.
On bi mogao da se koristi u bolnicima kako bi se smanjila smrtnost i smanjio pritisak sa intenzivne nege.
Takođe, povećanje broja ležaja na intenzivnim negama bi imao sličan efekat, s obzirom na to da bi omoguli veće kapacitete za borbu protiv većih „naleta“ virusa.
(BBC, B92)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com