Netfliksov dokumentarni serijal „Inside Bill’s Brain: Decoding Bill Gates“ donosi priču o naporima jednog od najbogatijih ljudi na svetu da Zemlju učini boljim mestom za život.
Svako ko je prve reči na tastaturi kucao u MS DOS-u ili prvi susret s kompjuterima ostvario kroz operativni sistem Windows, s posebnim zanimanjem će pogledati ovaj dokumentarni serijal o osnivaču Microsofta Bilu Gejtsu.
„Inside Bill’s Brain: Decoding Bill Gates“ kroz tri epizode pokušava da zaviri u mozak jednog od najinteligentnijih ljudi na svetu, koji je svoje poslovno carstvo razvio zahvaljujući mukotrpnom radu i inovacijama na polju informacionih tehnologija. Čovek čiji koeficijent inteligencije iznosi 160, na pitanja odgovara jednostavno.
Kaže da mu je omiljeno jelo hamburger, a pas životinja koju najviše voli. Međutim, na pitanje o tome šta predstavlja njegov najveći strah u životu, Bil Gejts bez zadrške odgovara da se užasava pomisli da bi njegov mozak jednog dana mogao da prestane da funkcioniše, prenosi Klix.
Film dolazi od oskarovca Dejvisa Gugenhajma, poznatog po projektima „An Inconvinient Truth“ i „He Named Me Malala“. Sniman je dve godine i fokusira se na predstavljanje pravog lica čoveka koji nedeljno pročita desetak knjiga iz oblasti stručne literature, a kako je postigao sve što se može postići u poslovnom svetu, Gejts pozne godine života provodi kao filantrop, podstičući naučna dostignuća koja bi planetu Zemlju učinila boljim mestom za život. Gejts je pred kamerama opušten i iskren, zahvaljujući specifičnom načinu snimanja iza leđa sagovornika, prilikom šetnje kroz šumu, tako da Gejts ne vidi kameru dok govori o sebi. Upoznajemo i njegovu suprugu Melindu, s kojom vodi fondaciju posvećenu unapređenju zdravstvenog sistema i edukacije u zemljama u razvoju.
Osim što govori o svom detinjstvu, uz autentične arhivske snimke, Bil Gejts objašnjava činjenice vezane za njegovo obrazovanje i brak, veliku ulogu majke u formiranju njegovog pogleda na svet i poslovni uspon Majkrosofta. Saznajemo i njegove napore da preko fondacije koju vodi poboljša životne uslove ljudima širom sveta. Nažalost, čovek koji je svima promenio živote, omogućivši potpuno novi način komunikacije i poslovanja (zajedno s partnerom Polom Alenom s kojim je osnovao firmu 1975. godine), postaje sve omraženija ličnost i glavni lik suludih teorija zavera.
Gejts je, sudeći po vrlo raširenim teorijama, mračna sila koja se nadvila nad čovečanstvom, s ciljem depopulacije stanovništva i njegove potpune kontrole u orvelovskim razmerama. Teoretičari zavera najavljuju da će zahvaljujući Gejtsu čovečanstvo biti podvrgnuto masovnoj vakcinaciji i čipovanju, na koje ćemo morati da pristanemo pod uticajem novog svetskog poretka nakon korone.
Poprilično fascinantne tvrdnje za nekoga s bankovnim računom poput Gejtsovog (na kojem je cifra s devet nula), a ko u zemljama trećeg sveta želi da razvije sistem kanalizacije, koji bi sprečio širenje zaraze među najugroženijim stanovništvom. Gejts finansijski podržava razvoj posebnog toaleta koji bi fekalije pretvarao u alternativni izvor energije, tj. gorivo, a na svojim brojnim predavanjima i prezentacijama projekata, neretko se pojavljivao s ljudskim izmetom koji je donosio u teglama kako bi verno dočarao svoja nastojanja.
Sigurno je da Gejts smatra da je planeta s osam milijardi ljudi prenaseljena, ali njegova misija nije usmrćivanje ljudi već masovna vakcinacija siromašne populacije u Africi i Aziji, kako bi se smanjila smrtnost dece.
Postoji izvestan trend u siromašnim porodicama, koje žele da imaju što više dece zbog toga što je statistika njihove smrtnosti zapanjujuća. Ljudi u Africi imaju mnogo dece, spremni na činjenicu da će neka od njih umreti od bolesti. U svetu se godišnje tri miliona puta dogodi da neki roditelj sahrani dete samo zbog dijareje.
Puno pre navodne zavere s koronavirusom, Bil Gejts je upozoravao da je izmet u siromašnim zemljama glavni uzročnik brojnih epidemija, a posebno je zanimljiv njegov algoritam, uz pomoć kojeg je moguće predvideti izbijanje određenih epidemija. Među njima je i u zapadnom svetu iskorenjeni polio, bolest poznatija kao dečija paraliza, koja se još uvek pojavljuje u Africi. Gejts je godinama pre pandemije koronavirusa upozoravao da je pitanje dana kada će se dogoditi nešto slično, zbog načina na koji je čovek narušio ekosistem, a činjenica da je uvek razmišljao ispred svog vremena, etiketirala ga je kao zlikovca i izdajnika.
Postoje i sulude teorije da je upravo on zaslužan za proizvodnju i globalno širenje koronavirusa. Apsurdnost cele situacije dodatno pojačava pomisao da zajednica koja na internetu širi neuke teorije, bruji o tome nakon što na svojim elektronskim uređajima podigne operativni sistem koji je stvorio um upravo onog čoveka čije namere žele da dovedu u pitanje. A pre nego što počnu da ga etiketiraju kao ubicu, velika većina njih klikne na Internet Explorer, još uvek najrašireniji internet pretraživač, koji je deo Majkrosoftovih operativnih sistema.
Bogatstvo Bil Gejtsa se procenjuje na 100 milijardi dolara. Borba za bolji svet možda ima više veze s činjenicom da neko takav želi da živi i uživa u svom bogatstvu u boljem svetu, a manje je verovatno da se radi o „satanisti“ koji izdašnim donacijama kontroliše Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) u nastojanjima da sprovede zamisao o čipovanju globalne populacije, piše Klix.
Mozak Bila Gejtsa je fascinantno mesto i zahvaljujući ovom dokumentarcu u prilici smo da zavirimo u njega i saznamo kako razmišlja čovek kog zbog naučnih dostignuća upoređuju s Edisonom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com