U trenucima kada je svet ranjiviji nego ikada i kada jedino mi sami moramo da učinimo samo jednu stvar da bi ga spasili, i dalje umesto stručnjacima, biramo da verujemo u teorije zavere. Zato „provereno znamo“ da je virus nastao tako što je jedna Kineskinja pojela supu od slepog miša jer je to na Fejsbuku objavila ona Jelena iz osnovne i što bi onda čitali zvanično saopštenje Svetske zdravstvene organizacije.
Zbog čega je to tako? Zašto neki imaju neodoljivu potrebnu za svesnim plasiranjem laži i širenjem panike iako znaju da su sada ljudi uplašeniji nego ikad i prihvatiće neproverene vesti kako bi bar malo pronašli utehu.
Odgovor na to pitanje pokušao je da ponudi Boris Malagurski u svom segmentu o lažnim informacijama u doba korone.
Koliko se pandemija brzo širila i među najudaljenijim mestima na planeti, informacije su uvek brže, a naročito one lažne. Društvene mreže na sve moguće načine pokušavaju da stanu na put ovoj pošasti, ali pojedini ne prezaju ni od čega da zbog pregleda i popularnosti, objavljujući nepotvrđene informacije o nastanku virusa, šire paniku uznemirujućim sms porukama ili montiranim fotografijama.
Čak se i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom mogu videti intervjui sa „stručnjacima“ koji sa stopostotnom sigurnošću tvrde da je krivac za nastanak kovida-19 Bil Gejts, čovek koji se decenijama unazad kroz humanitarne akcije svoje fondacije bori da upozori čovečanstvo na užase koji nam prete ukoliko ne promenimo svoje navike.
Da li je krivac za koronavirus 5G mreža, navodno postavljena najpre u Vuhanu, da li je nepažnja Kineza izazvala curenje virusa iz laboratorije, da li su Simpsonovi još pre više od dve decenije predvideli ovu globalnu pandemiju? Odgovor na sve ove pretpostavke je uvek negativan.
I na kraju opet se postavlja pitanje – zašto lažne vesti? Zbog toga što je u ljudskoj prirodi želja da budemo važni i u centru pažnje, da nam neko udeli lajkove i preglede. Neproverenih informacija i širenja panike biće uvek, ali na nama je da ih prepoznamo i umesto njih izaberemo – istinu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com