Čovek je biće koje sa jedne strane kleči pred snagom moćne prirode. Ali, u isto vreme, čovek može postati surov, nezasit i okrutan. Upravo u ovoj transcendenciji leži njegova veličina kao bića, ali i šansa da pokaže koliko je „plemenit“ i duhovno razvijen, piše Lovesensa.
Ova pandemija definitivno nas može naučiti kako da postanemo LJUDI, bolji ljudi. Mnogi tokom pandemije virusa posmatraju prirodu kao surovu, okrutnu i osvetoljubivu, ali situacija je zapravo suprotna. Čovek je taj koji se često zanese u svojoj pohlepi i materijalnom životu, a priroda nije osvetoljubiva, već nas podseća na važan ciklus života i na prave vrednosti.
Reč pandemija potiče od starogrčkog jezika i znači „sav narod“ ili „cela nacija“. To je sada reč koja trenutno povređuje i zastrašuje ljude širom sveta, ali ona nas, kao i svaka druga životna oluja, može naučiti važnim lekcijama.
Da li je pandemija „Božja kazna“ ili „Osveta majke Zemlje“ ili „slepa slučajnost“?
Da li ćemo održati našu svest o jedinstvu čovečanstva?
Hoće li određene vrline i stavovi o kojima sada učimo biti primenjene i u praksi čak i nakon što se ovo „vanredno stanje“ završi?
Da li ćemo zaboraviti suštinsku ranjivost i važnost međusobne solidarnosti?
Da li ćemo živeti više ekološki i lakše prihvatiti druge ljude?
Hoćemo li moći napokon da se opustimo u užurbanom životu i ostanemo bliski?
Da li ćemo više ceniti i više se brinuti za svoje fizičko i duhovno zdravlje?
Da li ćemo biti zahvalniji?
Sami pronađite odgovore na ova pitanja unutar svoje duše, jedno je sigurno – ova kriza može da rodi „novog čoveka“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com