„Najviše mi nedostaje miris mog sina kad ga poljubim, miris tela moje žene“, kaže Žan Mišel Milard koji pati od anosmije, simptoma koji pogađa sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom.
Anosmija je gubitak čula mirisa, nevidljivi hendikep s kojim je psihički teško živeti i za koji nema pravog leka.
Sve veći broj ljudi zaraženih koronavirusom pati od anosmije, a neki od njih suočavaju se i s dugoročnim gubitkom čula mirisa.
„Anosmija ti oduzme sve mirise u životu, to je pravo mučenje”, kaže Milard, predsednik francuskog udruženja koje pruža podršku obolelima putem Udruženja Anosmie.org.
Takva dijagnoza vam onemogućuje da udahnete miris prve jutarnje kafe, sveže pokošene trave ili miris sapuna na koži, kaže Milard koji od gubitka njuha pati otkad je doživio nesreću.
„Važnosti nosa i njuha postaneš svestan tek pošto ga izgubiš“, ističe Milard.
Ljudi s anosmijom ne mogu reagovati na opasnosti, ne mogu osetiti miris dima, curenja gasa ili neoprane kante za smeće.
I konzumiranje hrane potpuno je drukčije iskustvo jer ne možemo osetiti miris onoga što volimo najviše da jedemo, kaže Alan Kor, otorinolaringolog u pariskoj bolnici Rothschild.
Nosni polipi, hronični rinitis, dijabetes, Alchajmer ili Parkinsonova bolest samo su neki uzroci anosmije, a sada se na toj listi našao i koronavirus, kaže Kor. „Kada ljudi trajno izgube čulo mirisa, primećuju stvarne promene u kvalitetu života pa se kod njih razvija i nivo depresije koji ne bi smeli da zanemare.“
Ako takvo stanje potraje, potrebno je potražiti stručnu pomoć.
„Biti lišen čula mirisa na mesec dana ne predstavlja veći problem“, kaže Milard. „Ali posle dva meseca to postaje problem, a nakon šest meseci pojedinac se zatekne potpuno sam u zamci“, dodaje.
Lečenje
Nema specifične terapije za lečenje anosmije.
Potrebno je pronaći uzrok, kaže Kor, dodajući da je „problem kod anosmije povezane s koronavirusom taj da lečenje virusne infekcije najčešće nema uticaja na povratak čula mirisa“.
„Prvi podaci pokazuju da se oko 80 posto pacijenta s kovidom-19 oporavi za manje od mesec dana, a često i brže – u osam do 10 dana.”
Ostalima ta bolest može uništiti mirisne neurone koji detektuju mirise, ali dobra vest je da se oni mogu regenerisati.
Dve pariske bolnice, Rothschild i Lariboisiere, objavile su studiju „CovidORL“ o tom fenomenu, testirajući različite načine ispiranja nosne duplje.
Lečenje na bazi kortizona pokazalo se efikasnim i uliva nadu, kaže Kor.
Drugi je pristup ponovno učenje mirisa, odnosno nastojanje da se pacijent priseti mirisa.
Kor savetuje da se izabere pet mirisa namirnica ili začina, poput cimeta, timijana i sličnih. Potrebno je udisati njihove mirise i istovremeno posmatrati začine ili namirnice dvaput dnevno po pet do 10 minuta.
Udruženje Anosmie.org pokrenula je program ponovnog učenja mirisa pomoću eteričnih ulja u saradnji s Hirakom Gurdenom iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS). Program je zasnovan na istraživanju Tomasa Hamela.
„Od marta smo dobili stotine poziva i mejlova ljudi zaraženih covidom-19 koji su potražili pomoć jer su izgubili čulo mirisa”, rekao je Gurden.
Milard je prošle zime pohađao program i uspeo je da zapamti četiri mirisa, a danas ih pamti već desetak, među kojima i miris ribe, cigareta i eteričnog ulja ruže.
„Uspeo sam da pronađem čak i parfem koji mogu pomirisati”, rekao je zadovoljno Milard.
(Hina)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com