Novi kineski virus stigao je u loše vreme za svetsku ekonomiju: sada bi trebalo da je vrh sezone za jedan hotel sa 12 soba u blizini železničke stanice u kineskom industrijskom čvorištu Vuhanu – kineska Nova godina obično donosi puno putnika i zaradu vlasniku od oko 3.000 dolara za mesec dana, ali hotel je sada prazan, kao i taj grad.
Vuhan, centar smrtonosne virusne epidemije, zaustavljen je. Njeno izbijanje stiže u loše vreme za Vuhan, za Kinu i za svetsku ekonomiju.
Kina, svetska ekonomija „broj 2“, usporavala se i pre udara koronavirusa.
A svetska ekonomija se ionako suočava i s neočekivano oštrim usporavanjem u Indiji koja je „broj 7“, što je navelo Međunarodni monetarni fond prošle nedelje da umanji svoje izglede za globalni rast ove godine.
Koronavirus upoređuju s epidemijom SARS-a, koja je tokom nekoliko nedelja 2003. paralisala ekonomiju Kine i Hong Konga.
Ali ono što se sada dešava u Kini ima mnogo veću težinu: 2003. godine, Kina je činila četiri odsto svetske proizvodnje. Prema podacima Svetske banke, njen udeo dans iznosi 16 odsto.
„Usporavanje rasta u Kini moglo bi imati znatne efekte širom Azije i drugih delova sveta, s obzirom na veličinu kineske ekonomije i njenu ulogu kao ključnog pokretača globalnog rasta posljednjih godina“, rekao je Esvar Prasad, ekonomista Univerziteta Kornel i bivši šef kineske divizije Međunarodnog monetarnog fonda.
Niko ne zna kako će se odigrati epidemija ili kakav će biti njen ekonomski uticaj. Vlasti i dalje pokušavaju da bolje shvate novi virus. On je iz porodice koronavirusa, koja može prouzrokovati samo običnu prehladu, ali i ozbiljnije bolesti kao što je SARS. Do sada je Kina potvrdila više od 4.500 slučajeva koronavirusa i više od 100 smrtnih slučajeva.
Kineska vlada je zatvorila Vuhan i 16 drugih gradova u provinciji Hubei, izolujući više od 50 miliona ljudi.
Sjedinjene Države i druge zemlje pripremile su se u utorak da svoje državljane prebace iz Vuhana.
Ova epidemija je zaustavila svakodnevno poslovanje i zatvorila popularne turističke atrakcije kao što su nekadašnja carska palata u Pekingu, i šangajski i hongkonški „Diznilend“ i honkonški gradski „Oušn park“.
Značajan pad interesovanja za putovanja već je prouzrokovao da kompanija „Junajtid erlajns“ obustavi neke letove za Peking, Hong Kong i Šangaj.
„Prerano je meriti kakav će uticaj biti iz ekonomske perspektive“, rekao je Džim Berd, glavni direktor za investicije u „Plante Moran Financial Advisors“.
Iskustvo sa SARS-om daje neki razlog za ekonomski optimizam. Taj slučaj, koncentrisan na jug Kine, u početku je omeo kinesku ekonomiju. U kvartalu april-jun 2003. godine, ekonomski rast Kine smanjio se na godišnju stopu od 9,1 odsto sa 11,1 procenata u prethodnom kvartalu, primetili su ekonomisti Tomi Vu i Prianka Kišore iz „Oksford ikonomiksa“.
Kako se zdravstvena kriza tada smanjivala, rast se vratio, oporavivši se na 10 odsto godišnje stope u drugoj polovini 2003. godine.
„Iz onoga što znamo, verovatno će biti slično i ovog puta“, rekao je Endi Rotman, investicioni strateg u „Matjus Ejža“. „Ljudi ne bi trebalo da se uspaniče da će se rast naglo usporiti“ na duže vreme.
Ipak, kineska ekonomija nije onoliko moćna kao početkom i sredinom 2000-ih, kada je rast rutinski dostizao dvocifrenu cifru.
MMF očekuje da će kineski rast pasti sa 6,1 odsto 2019. godine koja je već najsporija od 1990, na 6,0 odsto ove godine i 5,8 odsto sledeće.
To usporavanje odražava tešku tranziciju Kine od brzog, ali neodrživog rasta izgrađenog često na rasipanju investicija, ka stabilnijem, ali manje upečatljivom rastu građenom na potrošačkoj potrošnji rastuće srednje klase.
Kinesku privredu je takođe omeo trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama. Te dve zemlje su početkom ovog meseca potpisale „primirje“ od kojeg se očekivalo izvesno ekonomsko olakšanje. Tada je izbila virusna epidemija.
Kao deo takozvanog „Sporazuma Faza 1“, Kina je pristala da poveća kupovinu američkih proizvoda za 200 milijardi dolara ove i sledeće godine. Taj cilj je zvučao ambiciozno i pre no što je virusna epidemija izolovala desetine miliona kineskih potrošača i udarila po potrošačkom i poslovnom poverenju.
Rotman sumnja da bi Sjedinjene Države Kinezima mogle dati malo „popusta“: „Obe vlade zaista žele da dogovor funkcioniše“, rekao je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com