Osobe koje su imale covid-19 izložene su većem riziku od niza oštećenja mozga i mentalnih poremećaja godinu dana kasnije u poređenju s ljudima koji nikada nisu bili zaraženi koronavirusom, otkriće je koje bi moglo da utiče na milione Amerikanaca, otkrili su američki naučnici.
Jednogodišnje istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nature Medicine procenilo je stanje mozga miliona američkih veterana kod 44 različita poremećaja uz pomoć medicinske dokumentacije bez identifikatora pacijenata.
Moždani i drugi neurološki poremećaji javili su se kod 7 posto više onih koji su bili zaraženi covidom u poređenju sa sličnom grupom veterana koji nikada nisu bili zaraženi koronavirusom.
Preneseno na opštu populaciju to znači otprilike 6,6 miliona Amerikanaca koji su imali moždana oštećenja povezana s infekcijama covidom, rekao je tim.
“Rezultati pokazuju razorne dugoročne efekte covida-19”, rekao je autor istraživanja dr. Zijad Al-Ali s Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington.
Al-Ali i kolege s Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington i Sistema zdravstvene nege za veterane St. Luisa proučavali su medicinsku dokumentaciju 154.000 američkih veterana koji su bili pozitivni na covid od 1. marta 2020. do 15. januara 2021.
Uporedili su ih s dokumentacijom 5,6 miliona pacijenata koji nisu imali covid tokom istog vremenskog okvira i druge grupe od 5,8 miliona ljudi iz razdoblja neposredno pre nego što je koronavirus stigao u Sjedinjene Države.
Al-Ali je rekao da su se prethodne studije bavile užom grupom poremećaja i da su uglavnom bile usmerene na hospitalizovane pacijente, dok je njegova studija uključivala i hospitalizovane i nehospitalizovane pacijente.
Poremećaji pamćenja, koji se obično nazivaju moždana magla, bili su najčešći simptom.
U poređenju s kontrolnim grupama, ljudi zaraženi covidom imali su 77 posto veći rizik od razvoja problema s pamćenjem.
Osobe zaražene virusom takođe su imale 50 posto veću verovatnoću da će doživeti ishemijski moždani udar, koji je uzrokovan krvnim ugrušcima, u poređenju s grupom koja nikada nije bila zaražena.
Oni koji su imali covid imali su 80 posto veću verovatnoću da će imati iznenadne napade poput epileptičnih, 43 posto veću verovatnoću da će imati probleme s mentalnim zdravljem, poput anksioznosti ili depresije, 35 posto veću verovatnoću da će imati glavobolje i 42 posto veću verovatnoću da će patiti od poremećaja kretanja, poput tremora, u poređenju s kontrolnim grupama.
Naučnici kažu da vlade i zdravstveni sistemi moraju da osmislite planove za svet nakon covida.
“S obzirom na kolosalnu razmeru pandemije, suočavanje s tim izazovima zahteva hitne i koordinirane – ali za sada nepostojeće – globalne, nacionalne i regionalne strategije odgovora”, rekao je Al-Ali.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com