Nemojte okretati glavu na znake mentalnih problema. Budite uz depresivnu osobu tokom borbe koju vodi ukoliko vam je stalo do nje. Ohrabrite je! Nije teško, a vredno je mnogo i važno!
Depresija je poremećaj raspoloženja koji zahvata telo i misli, a u ovim teškim vremenima zbog pandemije korona virusa je sve izraženija među ljudima.
Depresivno raspoloženje karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnost.
Osnovni simptomi:
Nedostatak životne radosti ili smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre pojave bolesti
Osećaj tuge ili žalosti
Bezvoljnost, kao gubitak interesa za hobije i sve drugo u čemu je osoba ranije uživala
Niska energija i brzo umaranje
Strah se javlja kod mnogih, najčešće je vezan uz misli kako će se nešto loše da se dogodi
Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali i kao pojačana potreba za snom;
Razmišljanje o samoubistvu i smrti uopšte
Teškoće u donošenju odluka
Loša koncentracija i pažnja
Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
Osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti;
Stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, vrtoglavica, hronični bolovi, usporenost u kretanju;
Razdražljivost;
Nemogućnost opuštanja;
Gubitak ili povećanje telesne mase
Depresivnj osobi je pomoć najpotrebnija! Iako bliski ljudi nisu stručnjaci za depresiju, razgovor sa bližnjima je nekad najveća pomoć.
Proveravajte ih redovno
Samoća je jedna od najčešćih iskustava sa kojom se suočavaju depresivne osobe. Često se osećaju izolovano. Većina njih razmišlja na sledeći način:
‘Niko ne želi da bude u mojoj blizini i ne krivim ih, zašto bi ih bilo briga?’.
Zato je vaša uloga tu da im pokažete da vam je stalo do njih.
Jednostavno dajte do znanja voljenoj osobi da ste tu za nju i da ćete učiniti sve da pomognete, pružite nadu i utehu.
Ali, imajte na umu da odgovor depresivne osobe možda neće biti ovakav.
‘Ma hvala ti što si mi dao nadu’.
Umesto toga, možete se susresti i s obrambenim mehanizmom. Ako ih češće proveravate i posećujete, onda možete promeniti jednu od njihovih pogrešnih misli (Da nikoga nije briga za njih ili da nisu vredni ljubavi i podrške). Takođe ćete im pomoći da pričaju o svojim osećajima.
Pružanje podrške i strpljenje je veoma važno.
Pričanjem o toj temi pomažete i ističete važnost mentalnog zdravlja. Što više govorimo o depresiji na isti način kao što govorimo o drugim brigama u životu ljudi do kojih nam je stalo ( porodica, posao, škola), to će manje osećati sram ili krivicu zbog toga.
Ne brinite se previše oko postavljanja pravih pitanja. Ono što ljudi stvarno žele da znaju jeste da nisu sami i da je nekoga briga.
Nije samo ono što kažete, već i kako to kažete
Pokušajte da se postavite u poziciju depresivne osobe. Podržite je otvorenog i pokažite saosećanje. Bitno je da se oseća voljeno.
Pričajte o temama koje su joj potrebne, pokušajte da im objasnite neke stvari, ali smirenim tonom jer nekad će vam biti potrebno više truda da biste ispunili taj cilj. Ali vredno je i jako bitno!
Šta treba reći depresivnoj osobi?
Pokažite brigu i zabrinutost
Recite sledeće:
„Želeo bih da svratim do tebe jer sam zabrinut. Deluješ mi depresivno ili tužno. Mogu li nekako da ti pomognem?.’
Važno je da budete iskreni, da pokažete toj osobi da vam je stalo.
Ponudite razgovor ili provedite vreme zajedno
Važno je da ih ubedite da se ti vi uvek tu za njih, ako im treba razgovor ili druženje.
Takođe, pokušajte da ih malo izvučete iz kuće tako što ćete predložiti zajedničku šetnju. Depresija često oduzima želju bavljenja aktivnostima koje su im u prošlosti bile korisne.
Budite njihov ‘obožavatelj’
Sad je pravo vreme da im pokažete zašto su tako poštovani i voljeni – bez preterivanja. Ako ne možete pronaći prave reči, setite se da ponekad dela govore više od reči.
Pripremite im večeru, donesite cveće, kupite nešto što će ih obradovati, pogledajte zajedno neki film i slično. Pokažite im da ste tu.
Jednostavno pitajte kako se osećaju
Da, odgovor bi mogao biti ‘loše’, ali podsticanje razgovora jednostavnim pitanjem pomaže da se otvori i izađe iz kruga ‘pakla’. Dok depresivna osoba priča, vi je pažljivo slušajte.
Ako ste zabrinuti za njihovu sigurnost, recite im
Ponekad, jednostavno morate biti direktni. Ako ste zabrinuti zbog svog depresivnog prijatelja ili voljene osobe, samo pitajte.
Pitajte da li su razmišljali ili razmišljaju o samobustvu. Ne, to ih neće navesti da razmišlaju u tom smeru, ali mogu da navedu nekoga ko razmišlja o suicidu da od toga odustane.
Opet im naglasite da ste uvek tu za njih i da želite da im pomognete da se osećaju bolje.
Zapamtite: Suicid je samo još jedan simptom depresije, mada, puno teži od osećaja manje sopstvene vrednosti. I dok se većini ljudi čini neobična misao ili čak neželjena misao, ponekad depresija može toliko da se pogorša da jednostavno ne vidimo svrhu života.
Šta nikako ne smete da govorite?
Ne trčite u rešavanje problema
Ako depresivna osoba želi da razgovara o onome što joj je na pameti, onda je poslušajte. Ne nudite rešenja ako vam ne zatraži. Naravno, u redu je reći nešto poput ‘Hoće li ti smetati ako ti predložim nešto?’.
Budite prisutni, slušajte šta vam pričaju i budite koncentrisani. Ako vas zatraži savet onda ih savetujte, ali pre toga nemojte.
Ne krivite ih zbog zbog toga što su depresivni
Krivica nikada nije odgovor. Pokušajte da rešite problem, pričajte o depresiji u smislu da depresija ne određuje tu osobu, ne određuje ko je ona.
Nikako ne smete da konsatujete da je njihova depresija krivac za to što su oni ili da kažete da su oni krivi jer su depresivni.
Nikad nemojte reći ‘Ne smeš tako da se osećaš
Možete im dati savet, ali nipošto im nemojte im reći da ne smeju biti depresivni.
Ako vam je teško da budete empatični, odvojite vrijeme i pročitajte o depresiji na internetu pre nego što dođete i kažete depresivnoj osobi ‘nemoj tako da se osećaš, nemoj biti depresivan’, piše Shape.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com