Naučnici istražuju tezu da je veliki broj ljudi zapravo već imun na SARS-KoV-2 i da je ovaj imunitet proizašao iz običnih prehlada koje takođe uzrokuju virusi korona.
Naučnici trenutno istražuju moguće imunološke odgovore na SARS-KoV-2, uz pretpostavku da veliki broj ljudi već ima imunitet na ovaj virus.
Odgovori čelnika javnog zdravlja širom sveta temelje se na pretpostavci da je virus ušao u ljudsku populaciju na teren bez prethodno postojećeg imuniteta. Međutim, niz studija koje sa T-ćelijama koje reaguju na SARS-KoV-2 i kod ljudi koji nisu bili zaraženi, sada otvaraju nova pitanja o stvarnoj prirodi epidemije.
Najmanje šest studija potvrdilo je postojanje antitela na SARS-KoV-2 kod 20 do 50 odsto ljudi koji, koliko je poznato, nisu bili u kontaktu s virusom.
U istraživanju krvi od donatora u SAD, čiji su uzorci prikupljani između 2015. i 2018. godine, kod 50 odsto su pronađene vrste T-ćelija koje reaguju na SARS-KoV-2. Slična studija sprovedena je i u Holandiji na uzorcima prikupljenim davno pre pandemije, gde su antitela na SARS-KoV-2 pronađena kod dvoje od deset ljudi koji nisu bili izloženi virusu.
U Nemačkoj su antitela reaktivna na SARS-KoV-2 uočena kod davaoca krvi koji su negativni na virus. U Singapuru je analiza uzoraka uzetih od ljudi koji nisu bili u kontaktu sa SARS-om ili kovidom 19 pokazala da je u 12 od 29 slučajeva potvrđena reaktivnost na SARS-KoV-2, kao i kod sedam od 11 ljudi koji su bili negativni na virus. Reaktivnost na SARS-KoV-2 je takođe uočena i u Velikoj Britaniji i Švedskoj, kod ljudi koji nisu prethodno bili izloženi virusu.
Rezultate ovih studija, iako nevelikog obima, teško je zanemariti, iako još uvek ne pružaju precizan uvid u ranije stečeni imunološki odgovor na SARS-KoV-2.
Naučnici su uvereni da su na tragu utvrđivanja porekla tog imunološkog odgovora.
Danijela Vajskof, jedna od autorki studije, ističe da se pretpostavlja je da je reč o imunitetu proizašlom iz običnih prehlada koje takođe uzrokuju virusi korona. Do sličnog zaključka došli su i naučnici u Singapuru, ali su napomenuli da reaktivnost T-ćelija možda potiče i od nekih drugih korona virusa, možda i od onih životinjskih.
Ova pretpostavka, koja zahteva dodatna istraživanja, mogla bi da dovede do revidiranja načina na koji bi trebalo utvrđivati osetljivost stanovništva i pratiti opseg širenja pandemije.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com