Pandemija 2022. godine: Da li dolazi kraj ili omega?

Pojava omikron soja odložila je kraj pandemije, pa iako je novi soj, prema brojnim svetskim studijama, manje opasan od delta soja, broj infekcija će biti verovatno veći i rezultovaće povećanjem smrtnih slučajeva, izjavio je Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje infektivnih bolesti pri Univerzitetu Minesota.

„Omikron polako postaje rival najzaraznijem virusu ikada, malim boginjama”, rekao je ekspert za vakcine pri američkom Bejlor koledžu medicine Piter Hotez, koji predviđa da će Amerika do marta imati milion preminulih od kovida, preneo je Tanjug.

Predviđajući dalji tok pandemije, Hotez je rekao da RNK vakcine ne daju dovoljnu zaštitu kakva je očekivana.

Ima naučnika koji kažu da će doći i do poslednjeg slova grčkog alfabeta, odnosno, da će se pojaviti i omega soj.

„Proći ćemo grčki alfabet”, rekla je doktorka Sira Madad, istaknuti epidemiolog iz Njujorka i dodala da svet možda neće doći do omege u 2022. godine, ali da to nije tako daleka mogućnost.

Hotez ocenjuje da dokle god postoje „veliki džepovi” nevakcinisanih u svetu, novi sojevi će se pojavljivati, a do sada je manje od 50 odsto svetske populacije vakcinisano.

„Majka priroda nam je rekla šta je spremila za nas. Ako ne vakcinišemo južnu hemisferu, stići će nas to što nam je spremila”, smatra Hotez.

Pojavom kovid lekova, pojavilo se i novo oružje protiv kovida.

„Mislim da je oslanjanje na farmaceutska pomagala zapravo promašena poenta, promašen cilj. Postoje stvari koje možemo da uradimo, to je da sprečimo prenošenje, ne da pokušavamo da se nosimo sa posledicama prenošenja”, rekao je Spenser Foks, pomoćnik Konzorcijuma za moderliranje kovida pri Univerzitetu Teksas.

Opšta ocena stručnjaka je da nas je 2020. godina uhvatila nespremne, a 2021. nas je uvela u očaj ili zaborav, jer su neki ljudi ignorisali virus potpuno.

„Ipak, nismo se vratili na početak. Pandemije se završavaju”, naglasila je Madad.

To znači, dodala je, da treba pronaći načine i uputstva koja su više održiva. Neki od tih načina su jasni – potrebno je dati buster doze osetljivijem delu populacije što pre i uraditi što više testova. Ostale stvari, kao što su antikovid pravila u kancelarijama i školama, ili planiranje putovanja i žurki, biće komplikovanija, ali su od vitalne značnosti, jer kovid talasi dolaze i odlaze.

„Kovid nas je spustio na zemlju kao društvo. Moja nova normala je da planiram stvari, ali da imam na umu i fleksibilnost kada planiram”, naveo je Foks.

Postoji opasnost da ni tri doze antikovid vakcine neće biti dovoljne.

„Nismo još otkrili koliko je potrebno da uradimo da dobijemo imuni odgovor”, kazala je istraživač za vakcine na Univerzitetu Merilend, koja radi na kovid dozama.

Neke zemlje već razmišljaju o četvrtoj dozi, Amerika još ne, ali se ne zna da li će nove doze, ako ih bude, biti modifikovane da odgovore na nove sojeve ili će biti iste kao prethodne.

(Politika)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com