MOSKVA – Patrijarh Porfirije saglasan je da su problemi na Kosovu i Metohiji rezultat običnog kriminala ili izraz mržnje nacionalističkih ili radikalnih snaga, nedelovanje vlasti ili nedostatak napora na očuvanju prava i javnog reda, ali i, kako je naveo, mnogo tačnije je reći da su napadi koji se tamo događaju rezultat inostranog faktora.
Moguće je, ističe, patrijarh da inostrani faktor ne podstiče i ne isnpiriše napade, ali od jula 1999. godine, kad zatreba, kako kaže, „veže sebi maramu preko očiju“.
Patrijarh je to rekao u intervjuu za časopis ruskog ministarstva spoljnih poslova „Međunarodni život“, koji je objavljen i na internet straniči interaffers.ru, odgovarajući na pitanje u čemu vidi probleme na Kosovu i Metohiji i da li je to „običan kriminal ili izraz mržnje nacionalističkih ili radikalnih snaga, nedelovanje vlasti ili nedostatak napora na očuvanju prava i javnog reda“.
„Za nas je ipak, od svega najvažnije da su Kosovo i Metohija naš duhovni Jerusalim“, naveo je patrijarh i istakao da je „Prizren carski grad, prestoni grad, Dušanov grad, da zna da se, na primer, vrednost hrama posvećenog Bogorodici Ljeviški, nazvanoj po srednjovekovnom toponimu, ne može izmeriti nikakvim zemaljskim blagom“.
„Naš put, put naše države, našeg naroda i Crkve je put dijaloga, miroljubive koegzistencije, uvažavanja svakog ljudskog bića, svih pozitivnih l?udskih uverenja. Ali to ne znači nikakav relativizam od Crkve po ovom pitanju“.
„Crkva, ali i patrijarh lično, nastoji da neposredno i sistematski, na različite načine po pitanju Kosova i Metohije kao zavetne srpske zemlje, utiče na duh vremena, na biće naroda, na ukupne društvene, političke i kulturne prilike u državi, kako bi način razmišljanja mladih naraštaja izražen u maksimi „dogodine u Prizrenu“ bio trajna paradigma“.
Patrijarh je to rekao referirajući se na pozdrav kojim se služe mladi Jevreji, a koji glasi „Dogodine u Jerusalimu“.
Istakao je pritom beskrajnu zahvalnost Ruskoj državi koja se, kako je naveo, ne libi i da uloži veto u Savetu bezbednosti, Ruskoj Pravoslavnoj Crkvi, drugim pomesnim Pravoslanim Crkvama, i u grčkom i u slovenskom svetu, kao i papi Franji na podršci u borbi za pravdu i mir, za Kosovo i Metohiju.
Nije ga, naveo je, napustila nada da će i u zapadnom svetu biti više ličnosti, umetnika, intelektualaca, kao što je Handke ili nekada arheolog i istoričar Gabrijel Mije, koji je kosovsko-metohijske freske označio najlepšim tvorevinama srednjovekovne Evrope i poručio: „Srbi, ne bojte se, vi i vaše freske ste potrebni svetu i njegovoj istoriji!“
Na pitanje kakvi uslovi za organizovanje duhovnog i bogoslužbenog života na Kosovu i Metohiji, patrijarh Porfirije ističe da je u južnoj srpskoj pokrajini veliki broj ruiniranih, devastiranih, obesvećenih, porušenih, stoga i praznih hramova u kojima je vekovima služena liturgija.
Dodao je da je i u Evropi, takođe, veliki broj, praznih hramova, ali oni nisu porušeni, niti obesvećeni.
„Hramovi u kojima je vekovima služena liturgija pretvoreni su u restorane, tržne centre, različite turističke atrakcije, diskoteke i slična mesta masovne zabave. Moguće je da otuda i potiče neosetljivost prema uništavanju crkava u ovom delu Evrope i stradanju hrišćana“, naveo je patrijarh.
Opisujući duhovni život na Kosovu i Metohiji, posebno istakavši Mušotište, gde proterani Srbi svake godine dolaze, ako ih, kako kaže, u tome ne spreče, dolaze na praznik Svete Trojice i tada se služi liturgija.
Kada se, ističe, sve to uzme u obzir i pandemija korona virusom „mora se reći da je duhovni život vrlo dobro organizovan“ i da zasluge za ovo pripadaju episkopu raško prizrenskom Teodosiju, tamošnjem sveštenstvu i vernim narodom.
U opširnom intervjuu patrijarh je govorio o Jasenovcu, kao i o posledicama razornog zemljotresa u Zagrebu i Baniji.
Upitan o sličnosti stvaranja nekanonske Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU) od Carigradske patrijaršije sa problemom SPC na svojoj kanonskoj teritoriji u Crnoj Gori, patrijarh kaže da se sa tim ne slaže u potpunosti i da se može reći da u Crnoj Gori postoji grupa, kako je naveo, „crkvenih delikvenata, opskurnih figura“ za koje je, podseća, govorio da ni sami ne veruju u to da su oni nekakvi sveštenici, a da je njihovo udruženje nekakva crkva.
„Oni su, realno, samo loši glumci“, ističe patrijarh i dodaje da njih predvodi jedan raspop koji je bio u službi komunističke tajne policije koja je proganjala Crkvu.
Njihova priča je sada, kaže, negde između farse i komedije, a „nema sumnje da će u poslednjem činu svi akteri otkriti da igraju u rijaliti tragikomediji“.
Patrijarh je to rekao odgovarajući na pitanje o sličnosti između Ukrajinske crkve i nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, kao i da je stav SPC o tome „dobro poznat“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com