Naučnici Centra za prevenciju i kontrolu bolesti tvrde da žene imaju jače nuspojave nakon vakcinacije u odnosu na muškarce.
Zdravstveni radnici Šeli i Skot Blomgren su bili među prvima koji su u Americi pristupili vakcinaciji protiv kovida. Nakon druge doze Modernom, tog istog poslepodneva postalo je jasno da Šeli ima sasvim drugačiju reakciju na vakcinu.
“On je bio dobro, a ja sam se osećala kao da umirem. Inače sam dosta jaka i mogu da podnesem bol, ali ovo je bilo strašno”, rekla je za američke medije Šeli Blomgren.
Imala bolove, groznicu, bila umorna
Kaže da se borila skoro dva dana s onim što naziva najgorim bolovima, groznici, i umoru koje je ikada doživela, dok je njen suprug otišao na posao i nastavio da se ponaša kao inače. Nakon dva dana i ona je bila dobro i postupno zaštićena. Simptome i probleme koje je opisala javljaju se, čini se, u mnogim domaćinstvima u Americi, tvrde stručnjaci.
Prema izveštaju Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, nakon primljenih prvih 13.8 miliona, izveštaji govore da su nuspojave u većoj meri zabeležene kod žena. Čak 79 posto prijavljenih nuspojava je pristiglo od strane žena, iako je samo 61 posto vakcina‘potrošeno’ na žene.
Rezultati studije nisu toliko zabrinjavajući za stručnjake za zarazne bolesti. Ističe da je jača reakcija kod žena na druge vakcine primećena već pre nekoliko godina.
Koji je razlog?
Stručnjaci pretpostavljaju da je kod žena, posebno onih u predmenopauzi, nivo estrogena odgovoran za aktivaciju imunološkog odgovora prilikom vakcinacije. Muškarci imaju više testosterona, hormona koji može usporiti i umanjiti reakciju.
Jednostavnije rečeno, žene češće imaju jače reakcije na vakcinu jer je njihovo telo brže i jače kada je u pitanju aktivacija onoga što vakcina unosi u organizam.
“Infektivne bolesti uopšteno su uvek imuni odgovor, a ne greška“, navodi dr. Leri Šlezindžer, predsednik i šef instituta za medicinu San Antonio koji je napomenuo da iza toga zapravo stoji puno „nauke“. U prošlosti je, kaže, jača reakcija kod žena bila jako dobro praćena i kada se radi o vakcini protiv gripa i drugih bolesti.
Šlezindžer smatra da estrogen telu šalje signale da proizvodi više T-ćelija, koje nas štite kada se organizmu predstavi vakcina.
Kako se nositi s reakcijom?
Izazov je za naučnike kako da sa javnošću podele ovu informaciju, a da ne stvore paniku ili utiču na to da žene odbiju vakcinaciju.
Dr. Vilijam Šafner, stručnjak za infektivne bolesti univerziteta Vanderbilt dodaje da se radi o fenomenu koji se nije dovoljno proučavao iako se za njega dugo zna. Moli žene da shvate da se radi o kratkotrajnom simptomu zbog kojeg ne smeju da odbiju cepljenje.
“Covid-19 je bolest koja može da donese ozbiljne komplikacije, a vakcina je važan alat za prevenciju bolesti, ali i komplikacija”, a Šafner dodaje da treba samo zasukati rukave i otići da vakcinaciju jer su vakcine delotvorne i treba svima da služe kao zaštita i osiguranje da će se možda život vratiti u normalu.
Blomgren kaže da uprkos reakciji nikada nije zažalila što se vakcinisala niti je razmišljala o tome da preskoči svoj red, prenosi Ordinacija.hr.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com