BEČ/BEIOGRAD – Uticaj eventualnog usporavanja rasta bruto domaćeg prozivoda (BDP) Kine i celog sveta na ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) trebalo bi da ostane ograničen ako se širenje koronavirusa brzo obuzda, procenjuju ekonomski analitičari austrijske Erste grupe.
Štaviše, niže cene primarnih proizvoda mogle bi da se odraze pozitivno na ekonomije CIE, kao neto uvoznika primarnih proizvoda, navodi se u analizi dostavljenoj Tanjugu.
Zbog dramatičnog rasta broja zaraženih lica koronavirusom, kako se konstatuje, na tržištima vlada veća neizvesnost u pogledu posledica po ekonomski razvoj nego što je to bio slučaj u vreme početka epidemije SARS-a krajem 2002. godine.
Tada je udeo kineske ekonomije u globalnom BDP-u bio znatno niži (8,7 odsto nasuprot 19,3 procenata 2019. godine, prema MMF-u), i samim tim je svet bio otporniji na slabljenje potražnje u Kini. Pored toga, globalna ekonomija bila je na stabilnom putu oporavka, ukazuju analitičari Erste grupe.
SARS je snizio rast kineske ekonomije samo između prvog i drugog kvartala 2003. sa 11 procenata na 9,0 odsto, i nije uticao na godišnju dinamiku rasta.
Procenjujući iz kojih bi delova privrede mogao da se očekuje potencijalni negativan uticaj epidemije na ekonomski rast Kine, eksperti Erstea ističu turistički sektor budući da su kineske vlasti, ali i druge zemlje uvele mere zabrane putovanja.
„Iako zemlje CIE beleže sve veći broj turista iz Kine, njihov udeo u ukupnom broju stranih posetilaca i dalje je uglavnom na nivou nižih jednocifrenih procenata. Stoga uticaj čak i značajnog pada broja kineskih gostiju ne bi ugrozio turistički sektor u CIE“, ističu oni.
Zbog mera suzbijanja epidemije koje je Kina usvojila, dodaju dalje, situacija u Kini mogla bi se razlikovati od epidemije SARS-a, kada se industrijska proizvodnja u velikoj meri neometano odvijala.
„Uticaj na kinesku ekonomiju mogao bi prevazići sektor usluga. Srećom, vrednost izvoza CIE u Kinu je zanemarljiva, oko 1,0 odsto ukupnog izvoza CIE, što ovaj region čini prilično otpornom na eventualno usporavanje kineske potražnje“.
S druge strane, udeo uvoza iz Kine mnogo je veći u CIE.
Više od trećine uvoza su finalni proizvodi, tako da bi njihovo smanjenje imalo prilično neutralan uticaj na ekonomski rast u CIE.
Potencijalni poremećaj uvoza poluproizvoda je relevantniji za ekonomije CIE, gde bi velike zavisnosti i nedostatak zamena mogli potencijalno da dovedu do izvesnih prekida ili odlaganja u proizvodnji.Najveći deo uvoza poluproizvoda se odnosi na računare i elektroniku, navodi se u analizi.
Kada je reč o automobilskom sektoru CIE i njegovoj zavisnosti od uvoza iz Kine, ekonomisti Erstea, napominju da se u regionu Vuhan, prema Fajnenšel Tajmsu, locirane važne operacije za Nisan, Pežo-Sitroen, Hondu i DŽeneral Motors.
„Njihova proizvodnja je prvenstveno fokusirana na snabdevanje lokalnog tržišta; stoga bi prelivanje efekata potencijalnog poremećaja u CIE trebalo da bude ograničeno“.
Zhvaljujući visokoj optimizaciji logistike, automobili sastavljeni u CIE oslanjaju se na komponente prvenstveno proizvedene u Evropi, a veoma mali procenat delova, od 2,5 do 3,5 odsto dodate vrednosti automobila, potiče iz Kine.
Zaustavljanje proizvodnje u Kini zbog mera u cilju obuzdavanja širenja virusa može prouzrokovati vidljive prekide u potrošnji bakra i sirove nafte, kao i u potrošnji čelika.
Kretanje cena globalnih primarnih proizvoda ukazuje na to da se na tržištima strahuje od prekida proizvodnje. Kretanje cena bakra trebalo bi uglavnom da bude negativno po kompaniju KGHM kao velikog svetskog proizvođača, dok bi uticaj na cenu čelika mogao biti kombinovan, ocenjuje se u analizi.
S druge strane, efekti tražnje na sirovu naftu trebalo bi da budu uglavnom pozitivni po CIE, jer su sva tržišta zapravo uvoznici primarnih proizvoda. Ukoliko se širenje virusa u nekom trenutku obuzda, industrijska proizvodnja bi se mogla oporaviti od mogućeg pada u prvom kvartalu, zaključuju analitičari Erste grupe.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com