Švedski list Aftonbladet objavio je članak u kojem tvrde da je Univerzitetska bolnica Karolinska poslala uputstvo odgovornim lekarima prema kojem, u slučaju nedostatka prostora zbog obolelih od COVID-19, moraju odrediti ko će od pacijenata dobiti intenzivnu negu, a ko neće.
Tako u uputstvu kojeg su objavili stoji da ljudima starijim od 80 godina, kao i mlađima u dobi od 60 do 70 godina kojima je zatajio neki od organa, ne treba intenzivna lekarska nega. U dokumentu se takođe navodi da bi pacijenti koji su već na intenzivnoj nezi trebali da prekinu intenzivnu negu ako pripadaju nekoj od gore navedenih kategorija.
– Dokument treba shvatiti kao podršku odlučivanju lekarima koji su odgovorni za započinjanje ili prekid intenzivne nege. Čini se da se to odnosi i na biološku starost, a ne samo na stvarnu hronološku starost pacijenta. Ako ste ozbiljno bolesni, biološka starost može se proceniti višom ili nižom od stvarne. Pacijentima treba dati prednost u skladu s novim smernicama kako bi mesta na intenzivnoj nezi bilo dovoljno, ali sada je dodan odlomak koji ne uzima u obzir starost, već „biološku starost“ – kazao je za Aftonbladet lekar koji želi da bude anoniman i dodao kako je broj bolesnika kojima je potrebna intenzivna nega povećan, ali mesta ima dovoljno i za sad nema razloga za odlučivanje kojim bi se bolesnicima davao prioritet.
S tim se slaže i nekoliko američkih lekara koji tvrde kako lečenje na respiratoru neće pomoći svakome.
– Kad bolesnik ima ozbiljan problem s plućima, možete zamisliti da neki deo njihovog plućnog tkiva i dalje prima vazduh dok diše, ali ne uspeva da prenese taj kiseonik u krvotok. Da bi nadoknadio oštećenja plućnog tkiva, bolesnik diše teže i brže, kao da trči maraton. Ali ne možete trčati maraton zauvek, pluća se umore i na kraju kolabiraju. Moj posao je da identifikujem te ljude pre nego što im pluća prestanu raditi, i da im stavim plastičnu cev, zakačim je za ventilator kako bi im on udahnuo vazduh. Ovaj drastični korak uglavnom se temelji na nadi da mogu učiniti nešto za lečenje njihovog problema s plućima i osloboditi ih ovisnosti o ventilatoru za nekoliko dana. To obično može uključivati antibiotike za bakterijsku pneumoniju ili protivupalne lekove za astmu – objašnjava za Spectator Matt Strauss, lekar u jedinici za intenzivnu njegu.
Kaže kako lečenje takvih bolesnika za sobom nosi i niz etičkih dilema na koje sami pacijenti neretko ne mogu odgovoriti. To podrazumeva pitanja poput toga žele li takav, slabiji kvalitet života, žele li da ih se održava na životu i kad im otkažu bubrezi ili drugi organi te do kojeg trenutka uopšte lekari trebaju da leče obolelog.
Obzirom na visoku mogućnost zaraze, porodica ne može da dođe u bolnicu, vidi obolelog i neposredno odluči, a o takvim temama lekari s najbližim članovima porodice razgovaraju telefonski. Stoga Dreger poziva ljude da unapred odluče o takvim koracima i o svojoj odluci obaveste članove porodice kako bi im olakšali eventualne teške situacije, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com