Švedski premijer Stefan Lofven rekao je u danas da će se broj ljudi koji smeju da se okupljaju smanjiti na osam sa dosadašnjih trista.
„Biće još gore, preuzmite odgovornost i svoju obavezu u zaustavljanju zaraze. Učinite to zbog sebe i zbog Švedske“, dvaput je, naglašavajući svaku reč, ponovio švedski premijer u dramatičnom i iznenadnom obraćanju javnosti.
Pritom je najavio da njegova vlada od 24. novembra uvodi dosad najstrožu meru za suzbijanje pandemije koronavirusa – na javnim okupljanjima može učestvovati maksimalno osam osoba. Dosad su bili dopušteni skupovi do 300 osoba. Sledeće dve mere o kojima se razmišlja su preporuka da se ne putuje van mesta stanovanja i da nakon novogodišnjih praznika sve gimnazije i visokoškolske ustanove pređu na onlajn nastavu. Obe mere bile su uvedene tokom prolećnog prvog talasa.
Švedska je privukla međunarodnu pažnju svojim nerestriktivnim merama kojima je odgovorila na pandemiju, odbacujući zatvaranje i oslanjajući se na preporuke.
Imaju 177.000 obolelih dosad
Švedska stopa umrlih po glavi stanovnika nekoliko je puta veća od onih u drugim nordijskim zemljama, ali opet niža nego u nekim drugim evropskim zemljama poput Španije.
Lofvenov apel javnosti posledica je činjenice da se u poslednjih desetak dana Švedska nalazi pod snažnim udarom drugog talasa virusa, za koji je glavni državni epidemiolog Anders Tegnel nedeljama tvrdio da se neće dogoditi, nego da će Švedska iskusiti samo više lokalnih žarišta. Broj zaraženih dostigao je 6.000 dnevno, u bolnicama je oko 1.300 pacijenata s koronavirusom, a na odeljenjima intenzivne nege u ponedeljak je bilo 150 najtežih slučajeva. S obzirom na to da švedski lekari imaju rok od tri nedelje za prijavu smrtnog slučaja, precizni podaci o smrtnosti od kovida-19 kasne najmanje nedelju dana, ali čini se da trenutno s koronavirusom svakog dana u Švedskoj umire dvadesetak osoba. Ono što zabrinjava je da parametri rastu po stopi od 30 posto nedeljno.
„Ako nešto ne preduzmemo, za dva nedelje imaćemo istu situaciju kao u proleće“
„Ako nešto ne preduzmemo, za dve nedelje imaćemo istu situaciju kao u proleće. Moramo bolje da pratimo zaražene i njihove kontakte, preporučimo maske tamo gde se ne može držati razmak i uvesti strože epidemiološke mere, na primer da zatvorimo restorane i barove na nekoliko nedelja“, rekao je Fredrik Elg, profesor virologije iz Umeåa, za švedsku televiziju, iznevši srž stajališta Tegnelovih stručnih neistomišljenika.
Naime, mnogi Tegnela smatraju previše tvrdoglavim u svojoj strategiji i pozivaju ga najprije da ublaži svoj otpor prema maskama, odnosno da preporuči njihovo korišćenje u situacijama kad nije moguće držati distancu. Mnogi njegovi kritičari, koji su i dalje u manjini, čak mu ne zameraju toliko na odabiru epidemioloških mera, koliko na širenju neutemeljenog optimizma i na tome što odbija da prizna zablude poput kolektivnog imuniteta koji se jednostavno nije dogodio, a na njemu se bazirao optimizam ove jeseni.
Mnogo manje ljudi u javnom prevozu nego prošle godine
Zavod za javno zdravlje tvrdi da podaci pokazuju da stanovništvo sve više prihvata preporuke i da bi to uskoro trebalo da se odrazi i na broj novozaraženih. Podaci pokazuju da je u javnom prevozu u Stokholmu i Geteborgu i do 50 posto manje putnika nego u isto vreme prošle godine, te da sve manje građana odlazi u barove, restorane, tržne centre, teretane i druge javne prostore. Ipak, Švedska trenutno ima verovatno najbrži porast broja novih slučajeva kovida-19 u Evropi, a nezavisni stručnjaci smatraju da će takvo stanje potrajati još najmanje mesec dana. Ne treba posebno naglašavati kako će se to odraziti na stopu smrtnosti.
„Moguće je da imamo najbrži rast novozaraženih, ali to se mora posmatrati u kontekstu. Nalazimo se u drukčijoj fazi krivulje od ostatka Evrope, gde je nakon ekstremno brzog rasta usledilo određeno zatišje. Broj zaraženih koje do jeseni nismo uspeli da dijagnostifikujemo očito je manji nego što smo očekivali, pa se nije mogao razviti kolektivni imunitet. Na osnovu tih saznanja prilagodićemo svoje prognoze“, rekao je Tegnel.
„Teško je predvideti šta će se dogoditi u budućnosti“
Zašto su Zavod za javno zdravlje i Tegnel pogrešili u svojim predviđanjima, najbolje je možda objasnio Jonas Ludvigson, profesor epidemiologije na Institutu Karolinska u Stokholmu.
„Švedski Zavod za javno zdravlje nagađa, baš kao i svi drugi. O ovom virusu i dalje znamo vrlo malo. U proleće ni ja nisam verovao da će se dogoditi drugi talas. Pogrešio sam kao i mnogi drugi. Jasno je da se od institucije očekuje nešto više autoriteta nego od bilo kojeg pojedinca kad je reč o predviđanjima, ali i institucije mogu da pogreše. Teško je predvideti šta će se dogoditi u budućnosti“, rekao je Ludvigson.
Treba reći da su švedske vlasti u donošenju strožih mera i dalje sputane zakonima koji ne dopuštaju lockdown kakvom su pribegle mnoge evropske zemlje. Poštovanje propisa i prava građana ima prednost u odnosu na borbu protiv epidemije. Tako je, na primer, pre nekoliko dana Zdravstvena inspekcija morala da upozori domove za starije da je protivzakonito samoinicijativno onemogućavati posete štićenicima ili zabranjivati njihove izlaske, bez obzira na rizik od širenja zaraze. Takvu odluku mogu doneti samo regionalna ili nacionalna vlada. Isto tako, s obzirom na to da ne može zatvoriti restorane i barove, a očigledno je da se radi o visokorizičnim mestima, vlada je zabranila točenje alkohola nakon 22:00. Na prigovore vlasnika da će im to smanjiti promet i do 50 posto i da nije pošteno da ispaštaju zbog tuđe nesmotrenosti, vlada je odgovorila da imaju mogućnost da zatraže državnu pomoć.
Stariji tinejdžeri imaju veliki udeo pozitivnih testova
Čini se da su trenutno glavni širioci zaraze u Švedskoj upravo posetioci barova i noćnih klubova, odnosno stariji tinejdžeri. Podaci pokazuju da je među 234.000 sprovedenih testova prošle nedelje oko 10 posto bilo pozitivno. Međutim, kod mladih od 17 do 19 godina, procenat pozitivnih nalaza je čak 18 posto. S druge strane, u Stokholmu i još nekim gradovima zabeleženo je povećano testiranje mladih i zdravih tinejdžera, kojima negativni nalazi služe kako bi nesmetano mogli da nastave s noćnim provodima. Istovremeno je, osim porasta smrtnosti, glavni švedski problem poslednjih dana kapacitet testiranja koji ne raste u skladu s potrebama, pa ne stignu da se na vreme testiraju sve koji to žele. Zahvaljujući svojim resursima, pokrajina Västra Götaland tome je odmah doskočila sklopivši ugovor s jednom laboratorijom u Minhenu, kojoj sada svakog dana šalje 4.000 uzoraka na analizu.
Švedska nastavlja da pada na svetskoj lestvici smrtnosti
Uprkos sve ozbiljnijoj situaciji, Švedska ne odskače značajnije i dalje je u grupi 15 evropskih zemalja koje imaju sličnu stopu smrtnosti višu od 50 preminulih s koronavirusom na 100.000 stanovnika.
Paradoksalno je i da Švedska, kao crna ovca svetske epidemiologije, uprkos osetnom porastu broja preminulih od kovida-19, nastavlja da pada na svetskoj lestvici smrtnosti. Nakon Francuske, Švedsku su prestigle i Makedonija i Crna Gora, pa je pala na 20. mesto u svetu prema ukupnoj stopi smrtnosti od početka pandemije. Nastave li se sadašnji trendovi, u sledeća dve nedelje Švedsku će prestići i Jermenija, Moldavija, Češka i Bosna i Hercegovina, prenosi Index.hr.
Švedska na 10.23 miliona stanovnika ima 177.000 obolelih od početka pandemije i 6.164 umrlih.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com