Lako je zaboraviti šta znači vakcinacija u doba kad ne vladaju difterija, velike boginje ili dečja paraliza. Sada, kada je čovečanstvo zahvaćeno najvećom pandemijom u poslednjih sto godina, vakcina je ponovo jedna od najčešće pominjanih reči u javnosti. Dajemo istorijski pregled vakcinacije — od velikih boginja do korone i Bila Gejtsa.
Vekovima su zarazne bolesti bile nešto što je mučilo čovečanstvo, uterivalo mu strah u kosti i stvaralo neizvesnu budućnost. Sve to, promenile su vakcine.
Otkako je engleski seoski lekar Edvard Džener prvi put uspešno primenio postupak vakcinisanja i utemeljio imunologiju, vakcinaciju i prevenciju bolesti kao posebne medicinske discipline, čovečanstvo je lagano počelo da shvata da zarazne bolesti ne samo da mogu da se leče, nego i da se spreče. Više im nisu pridavana natprirodna svojstva, pa je veoma brzo zaboravljena stara baba, u srpskoj tradiciji nazivana „čuma“, koja prenosi kugu.
Uloga vakcina — od Dženera i velikih boginja do Gejtsa
U prošlom veku zaboravljene su i neke veoma teške zarazne bolesti, iskorenjene zahvaljujući vakcinaciji. Poslednji slučaj difterije, teške zarazne bolesti, u Srbiji je zabeležen 1980, a dečje paralize 1996. godine.
Kada je 1972. u Jugoslaviji izbila epidemija velikih boginja, što je reditelj Goran Marković ovekovečio u filmu „Variola vera“, samo su dvojica lekara mogli da prepoznaju o kojoj bolesti se radi — profesor Miomir Kecmanović i docent Vojislav Šuvaković, koji su svojevremeno bili na specijalizaciji u Indiji i videli kako ta bolest izgleda.
Verovatno je i u Evropi retko ko mogao da je identifikuje, s obzirom da je na našem kontinentu, takođe, zahvaljujući vakcinaciji davno iskorenjena.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com