I dok se balkanske zemlje nekako nose s krizom izazvanom koronavirusom, starije generacije ona je podsetila na to da su veฤ iskusile karantin i praฤenje kontakata โ kad je njihova bivลกa komunistiฤka domovina Jugoslavija pre 50 godina svladala poslednju evropsku zarazu velikim boginjama. Jugoslovenske zdravstvene vlasti tada su u samo nekoliko nedelja uspele da vakciniลกu 18 miliona ljudi i broj mrtvih zadrลพe ispod 40.
Nekima je takva efikasnost pokrenula nostalgiju za socijalistiฤkim vremenima, naroฤito jer se vreme koronavirusa poklopilo s 40. godiลกnjicom smrti Josipa Broza Tita. Mnogi se seฤaju dobro organizovanog i besplatnog zdravstvenog sistema koji u mnogo ฤemu nadmaลกuje danaลกnji, koji je godine razvoja izgubio u ratovima 90-ih godina.
Nedostatak kvalitetnih medicinskih radnika
Danas se bolnice u regiji muฤe kako da zadrลพe kvalitetne doktore i sestre koje bolje plate i profesionalni izazovi mame u inostranstvo.
– Neki su voleli socijalizam, neki nisu, ali svi su verovali u zdravstveni sistem – kaลพe epidemiolog Zoran Radovanoviฤ, koji je radio na suzbijanju zaraze velikim boginjama 1972. godine.
โ Niko odluke doktora nije dovodio u pitanje i svi su ลพeleli da se vakciniลกu – dodaje lekar.
Vakcinisanje gramofonskim iglama
โNeโ vakcini nije bila opcija u Titovo vreme. On je bio na ฤelu Jugoslavije kad se kosovski Albanac zarazio na putu u Irak i velike boginje uneo u zemlju. Kako taj virus nije bio viฤen od 1930., lokalni doktori nisu odmah povezali simptome, groznicu, glavobolju, umor, osip i plikove s velikim boginjama.
Kad je shvaฤeno o ฤemu se radi, maลกinerija Titove komunistiฤke drลพave krenula je u akciju. Vlasti su uspostavile karantine u hotelima i kampovima i naredile masovnu vakcinaciju populacije.
โ Vojska, policija i svi doktori bili su ukljuฤeni u potragu za zaraลพenima i u vakcinaciju – seฤa se Ana Gligiฤ, virusolog u penziji.
Neki doktori koji su ostali bez injekcija snalazili su se tako ลกto su pacijente vakcinisali gramofonskim iglama umoฤenim u vakcinu. Gordana Vukmiroviฤ, 75-godiลกnja penzionisana ekonomista, seฤa se kako je medicinski tim iz lokalne bolnice doลกao u njenu kancelariju da bi vakcinisao sve zaposlene.
โ Uprkos tome, ลพivot je bio normalan, iลกli smo na posao, gradski prevoz je funkcionisao, radnje su radili – kazala je. Praฤenje kontakata takoฤe je bilo robusno. Samo je u Beogradu intervjuisano viลกe od 3000 ljudi, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Nisu smeli da kaลพu zaลกto stavljaju ljude u karantin
Nakon tri meseca bitka je bila dobijena. Ukupno je bilo 175 zaraลพenih i 35 umrlih. Zaraza se nije prelila preko jugoslovenskih granica. Izolovani u svojim domovima, mnogi su s podruฤja bivลกe Jugoslavije ponovo pogledali film โVariola Veraโ reditelja Gorana Markoviฤa, s Rade ล erbedลพijom u glavnoj ulozi koji govori o tim dogaฤajima.
Gledajuฤi unazad, doktori su pohvalili Tita ลกto se nije mnogo pojavljivao u javnosti tokom krize. Ali, kao i u drugim stvarima, on je odluฤivao.
– Tito je bio taj koji je trebalo da odobri da javno proglasimo epidemiju i za to su mu bila potrebna tri dana. Mi smo ljude u meฤuvremenu stavljali u karantin, ali nismo smeli da im kaลพemo zaลกto โ rekao je Radovanoviฤ.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com