I dok se balkanske zemlje nekako nose s krizom izazvanom koronavirusom, starije generacije ona je podsetila na to da su već iskusile karantin i praćenje kontakata – kad je njihova bivša komunistička domovina Jugoslavija pre 50 godina svladala poslednju evropsku zarazu velikim boginjama. Jugoslovenske zdravstvene vlasti tada su u samo nekoliko nedelja uspele da vakcinišu 18 miliona ljudi i broj mrtvih zadrže ispod 40.
Nekima je takva efikasnost pokrenula nostalgiju za socijalističkim vremenima, naročito jer se vreme koronavirusa poklopilo s 40. godišnjicom smrti Josipa Broza Tita. Mnogi se sećaju dobro organizovanog i besplatnog zdravstvenog sistema koji u mnogo čemu nadmašuje današnji, koji je godine razvoja izgubio u ratovima 90-ih godina.
Nedostatak kvalitetnih medicinskih radnika
Danas se bolnice u regiji muče kako da zadrže kvalitetne doktore i sestre koje bolje plate i profesionalni izazovi mame u inostranstvo.
– Neki su voleli socijalizam, neki nisu, ali svi su verovali u zdravstveni sistem – kaže epidemiolog Zoran Radovanović, koji je radio na suzbijanju zaraze velikim boginjama 1972. godine.
– Niko odluke doktora nije dovodio u pitanje i svi su želeli da se vakcinišu – dodaje lekar.
Vakcinisanje gramofonskim iglama
“Ne” vakcini nije bila opcija u Titovo vreme. On je bio na čelu Jugoslavije kad se kosovski Albanac zarazio na putu u Irak i velike boginje uneo u zemlju. Kako taj virus nije bio viđen od 1930., lokalni doktori nisu odmah povezali simptome, groznicu, glavobolju, umor, osip i plikove s velikim boginjama.
Kad je shvaćeno o čemu se radi, mašinerija Titove komunističke države krenula je u akciju. Vlasti su uspostavile karantine u hotelima i kampovima i naredile masovnu vakcinaciju populacije.
– Vojska, policija i svi doktori bili su uključeni u potragu za zaraženima i u vakcinaciju – seća se Ana Gligić, virusolog u penziji.
Neki doktori koji su ostali bez injekcija snalazili su se tako što su pacijente vakcinisali gramofonskim iglama umočenim u vakcinu. Gordana Vukmirović, 75-godišnja penzionisana ekonomista, seća se kako je medicinski tim iz lokalne bolnice došao u njenu kancelariju da bi vakcinisao sve zaposlene.
– Uprkos tome, život je bio normalan, išli smo na posao, gradski prevoz je funkcionisao, radnje su radili – kazala je. Praćenje kontakata takođe je bilo robusno. Samo je u Beogradu intervjuisano više od 3000 ljudi, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.
Nisu smeli da kažu zašto stavljaju ljude u karantin
Nakon tri meseca bitka je bila dobijena. Ukupno je bilo 175 zaraženih i 35 umrlih. Zaraza se nije prelila preko jugoslovenskih granica. Izolovani u svojim domovima, mnogi su s područja bivše Jugoslavije ponovo pogledali film “Variola Vera” reditelja Gorana Markovića, s Rade Šerbedžijom u glavnoj ulozi koji govori o tim događajima.
Gledajući unazad, doktori su pohvalili Tita što se nije mnogo pojavljivao u javnosti tokom krize. Ali, kao i u drugim stvarima, on je odlučivao.
– Tito je bio taj koji je trebalo da odobri da javno proglasimo epidemiju i za to su mu bila potrebna tri dana. Mi smo ljude u međuvremenu stavljali u karantin, ali nismo smeli da im kažemo zašto – rekao je Radovanović.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com