Uvođenje zdravstvenih pasoša podiglo je društveno-političke strasti širom sveta, međutim, ovaj dokument, koji bi služio kao potvrda da je osoba imuna na Kovid-19, bio bi, prema mišljenju stručnjaka jako koristan – više ne bi bilo epidemije.
Zdravstveni pasoš nije novina – u Jugoslaviji i Srbiji je poznat kao „žuti karton vakcinacije“ i onima koji putuju u zemlje u kojima postoji opasnost od zaraznih bolesti, služi kao potvrda da su vakcinisani, objašnjava epidemiolog Zoran Radovanović.
„Kada sam bio mlad, za Bangladeš mi je, na primer, bila potrebna vakcina protiv kolere i trajala je šest meseci. Za Indiju sam morao da se vakcinišem protiv velikih boginja – zaštita je zvanično trajala tri godine. To se upiše u knjižicu žute boje, sa amblemom Svetske zdravstvene organizacije. Možemo da pretpostavimo da će tako nešto i sada važiti u međunarodnom saobraćaju“, kaže Radovanović.
Oko stotinu država danas traži da osoba koja u njih dolazi bude vakcinisana protiv žute groznice. Razlika u odnosu na sadašnji zdravstveni pasoš je ta da će nosioci novog takvog dokumenta biti, po svemu sudeći, mnogi u svetu i da, zbog pandemije Kovida-19, bez potvrde da su ljudi imuni na ovu bolest, neće moći da putuju u brojne države.
Uz zdravstveni pasoš nema epidemije
Ipak, uprkos planovima i predlozima koji stižu iz različitih država, masovno uvođenje zdravstvenog pasoša, kakvo predlažu Francuska, Kina i Velika Britanija, prema Radovanovićevom mišljenju, na dugom je štapu.
„U ovom trenutku još nije određeno koliko traje ta zaštita. Pretpostavljao sam da će tako nešto važiti, možda od 2022. za međudržavni promet – da nećete moći da uđete, recimo, u Francusku, ako nemate takav pasoš“, kaže Radovanović.
Naš sagovornik kao okvirnu godinu za uvođenje zdravstvenih pasoša pominje 2022. zato što, pored toga što bi trebalo vakcinisati celokupnu populaciju, trebalo bi i videti koliko traje zaštita koju pruža vakcina, a to ćemo znati, kako kaže, tek za godinu-dve dana.
Na potrebu vakcinisanja cele populacije ukazuju i pojedini inostrani stručnjaci, koji izražavaju skepsu u pogledu masovne vakcinacije tokom iduće godine. Pored ograničenog broja vakcina, oni naglašavaju i otpore prema vakcinaciji i navode rezultate nedavnog Galupovog istraživanja koje navodi da je tek oko 58 odsto američke populacije voljno da se vakciniše.
Uvođenje zdravstvenih pasoša, prema Radovanovićevom mišljenju, bilo bi korisno jer bi tada svi morali da se vakcinišu i svi bi bili zaštićeni. Ako se problem reši na taj način, više nema epidemije, kategoričan je on.
Zdravstveni pasoši vraćaju zamah međunarodnom saobraćaju
Razlozi zbog kojih mnoge velike države, poput Kine, Velike Britanije ili Francuske razmatraju uvođenje zdravstvenih pasoša za sve svoje građane, osim zbog bezbednosti, leže i u želji da se što pre uspostavi međunarodni saobraćaj kakav je bio pre pandemije. Osim državnika, o zdravstvenim pasošima, pogotovo od kada su se u upotrebi pojavile vakcine, govore i predsednici velikih avio kompanija.
Među prvima se javio izvršni direktor australijske aviokompanije Kvantas, Alan Džojs, koji je najavio da će putnici koji ovom kompanijom putuju u Australiju, morati da imaju zdravstvene pasoše. Za Džojsom su se u istom stilu oglasili i čelnici novozelandskog i južnokorejskog nacionalnog avioprevoznika.
Svi se slažu u jednom – skupe i spore mere, kao što su testiranje i karantin, moraju da budu zamenjene ukoliko međunarodni saobraćaj želi da dostigne nivo iz vremena pre pandemije.
Što se turističkog sektora tiče, prema mišljenju Filipa Milosavljevića iz turističke agencije „Džangl trajb“, uvođenje zdravstvenih pasoša delovaće pozitivno. Ljudi su se već navikli na postojanje koronavirusa, a turističke kompanije, avioprevoznici i hoteli sprovode sve mere kako se turisti ne bi zarazili i kako bi bili bezbedni, kaže on.
„Ljudi su svakako počeli da putuju i razmišljaju o putovanjima, a dodatno uvođenje zdravstvenog pasoša, gde bi se nalazila potvrda o vakcinaciji, mislim da bi osnažila i vratila ljudima veru i nadu da mogu bezbedno da putuju. To bi pozitivno uticalo na putovanja i na oporavak industrije turizma“, smatra Milosavljević.
Za njega, koji radi u agenciji koja turiste vodi na destinacije gde je u većini slučajeva zdravstveni pasoš već potreban, uvođenje zdravstvenog pasoša kao potvrda da je neko imun na Kovid-19 najjednostavniji je način da se prevaziđe sadašnji planetarni problem.
Predlog za uvođenje zdravstvenih pasoša u nekim državama pretvoreno je u političko pitanje koje je ustalasalo političku scenu. Tako je u Francuskoj, gde se, prema nacrtu novog zakona, predviđa uvođenje zdravstvenih pasoša za sve građane.
Ovaj nacrt predlaže da se onima koji ne mogu da dokažu da su negativni na virus korona, ili koji se nisu vakcinisali, „zabrane određene aktivnosti i pristup gradskom prevozu ili drugim lokacijama“. Desničarska opozicija predvođena liderkom Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, nacrt novog zakona naziva „zdravstvenom diktaturom“.
Za razliku od Francuske, gde je uvođenje zdravstvenih pasoša praćeno najekstremnijim merama, kineski predsednik Si Đinping predložio je pre oko mesec dana na sastanku lidera G20 uvođenje globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova. Prema njegovom mišljenju, to će obnoviti međunarodnu trgovinu i putovanja. Na uvođenju zdravstvenih pasoša uveliko se radi i u Velikoj Britaniji još od maja – britanske vlasti su uvođenje elektronskih zdravstvenih pasoša počele da rade u saradnji sa privatnim tehnološkim sektorom.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com