Adaptogeni su preparati biljnog ili životinjskog porekla, koji istovremeno podižu opšti tonus i deluju stimulativno. Ima ih preko pedeset, a među najpoznatijima su ženšen, mleč i drugi.
Naučnici do sada još uvek nisu uspeli da razjasne kako tačno deluju adaptogeni. Poznato je da oni na neki način utiču na biosintezu DNK i proteina i da aktiviraju određene metaboličke procese. Veoma je zanimljivo to što praktično svi biljni adaptogeni sadrže supstancije koje po strukturi veoma podsećaju na polne hormone. Verovatno je da je glavni put dejstva adaptogena na organizam zapravo uticaj na centralni nervni sistem i kroz njega – na ćelije, tkiva i organe.
Već je iz naziva pojmljivo da adaptogeni olakšavaju prilagođavanje organizma raznovrsnim nepovoljnim uslovima: fizičkim naporima, vrućini, hladnoći, žeđi, gladi, stresu, nedostatku kiseonika, otrovima, radijaciji. Adaptogeni su još sposobni i da preduprede mnoge bolesti ili da olakšaju njihov tok. No, to nikako ne znači da ih je potrebno primati stalno. Oni su neophodni samo u situacijama u kojima se čovek suočava sa realnim rizikom od razboljevanja, na primer u hladnom razdoblju godine ili tokom epidemija gripa. Po primanju eleuterokoka ili ženšena, broj grešaka koje daktilograf napravi prilikom kucanja smanjuje se čak dva puta!
Adaptogeni mogu pomoći svima, ali su posebno korisni za starije ljude. Ne bez razloga, nazivaju ih preparatima koji produžavaju mladost. Oni pojačavaju dejstvo lekova koji se koriste za lečenje kardio-vaskularnih oboljenja, anemije i dijabetesa.
Adaptogeni, osim toga, poboljšavaju san i raspoloženje. Prilikom posustalosti i težih fizičkih napora, oni za 1,5 do 2 puta povećavaju radnu sposobnost. Efekat nastupa brzo – već tokom prvog časa posle primanja leka – i traje nekoliko časova. Međutim, adaptogeni nisu doping. Zajedničko svojstvo doping sredstava jeste da primoravaju organizam da radi „na silu“, bez odmora. Dejstvo adaptogena je pak mnogo mekše i prirodnije. Oni obezbeđuju dopunski dotok energije za pokretanje resursa organizma, ne iznuđujući od njega da radi u „usiljenom“ režimu.
Premda su adaptogeni uglavnom bezopasni – čak i mnogostruko prekoračivanje terapeutskih doza ne izaziva teške posledice – pametno je ipak poštovati neke mere predostrožnosti. Adaptogene ne treba uzimati češće od jedanput dnevno, a poželjno je da to bude ujutru. Poznato je takođe da male doze adaptogena dejstvuju upravo suprotno većim dozama. Reakcija čoveka na svaki konkretni adaptogen je individualna, tako da preporučene doze treba shvatiti vrlo uslovno. Na primer, kod jednog čoveka kap eleuterokoka može izazvati „besanu“ aktivnost, dok se kod drugog može dogoditi da i čitava supena kašika preparata ne izazove nikakvo dejstvo.
Adaptogene ne bi trebalo primenjivati u slučajevima povišene nervne uzbuđenosti, hipertonije, infarkta miokarda, jačih infektivnih bolesti ili groznice. Pri toplom vremenu treba biti posebno oprezan: adaptogeni povišuju telesnu temperaturu. Deci se adaptogeni mogu izdavati samo na lekarski recept, s obzirom na to da mogu uticati na ubrzavanje polnog sazrevanja.
Adaptogeni su naročito korisni za ljude koji rade aktivne i dinamične poslove, operatere na računarima, ljude svih uzrasta u vreme epidemija, sportiste radi poboljšanja rezultata, starije ljude radi predupređenja slabljenja pamćenja i održavanja opšteg životnog tonusa, u slučajevima telesne i umne iscrpljenosti, pri promeni časovnih zona, dužim putovanjima i letovima, na odmoru.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com