Rezultati ankete vršene u Velikoj Britaniji zaista su poražavajući jer od 2.008 anketiranih odraslih osoba 1 od 5 majki ili očeva nikada nisu naučili osnove pružanja prve pomoći. Nemamo podatke za naše okruženje, ali rezultati sigurno nisu bolji.
Deca su izložena riziku od gušenja iz više razloga: dete može da se zagrcne tečnim mlekom ili mlekom u prahu tako što sluz blokira disajne puteve. Svakodnevni predmeti za jelo i igru kao što su slatkiši, grožđe i kovani novac – predstavljaju opasnost i za stariju decu (dve do pet godina).
Pomoć je jednostavna kada znate kako
„Bebe mogu biti veoma radoznale i vole da istražuju svoje okruženje stavljajući stvari u usta“, upozorava dr Džo Maligan, šef službe prve pomoći u Britanskom crvenom krstu.
Nijedan roditelj ne želi da bude u situaciji kada se njihova beba guši, ali što zbog straha što zbog neinformasanosti ili neobučenosti, roditelji obično ne znaju šta tada da rade.
Lako je pomoći detetu ako znate kako. Ako bi svaki roditelj znao samo nekoliko jednostavnih veština prve pomoći, onda bi se relativno lako borio sa svakodnevnim povredama i bolestima s kojima se njihova beba može suočiti.
Britanski Crveni krst je roditeljima dao savete kako da prepoznaju da se beba guši i koje korake mogu da preduzmu da bi pomogli bebi.
Veštačko disanje
Kada se beba ili dete guši, neće biti u stanju da plače, kašlje, pravi buku ili udiše.
Evo šta roditelji treba prvo da rade:
1. Okrenite lice bebe nadole duž svoje butine sa glavom ispod kolena. Udarite dete dlanom po leđima između lopatica do 5 puta. Ako udarcima ne izbacite predmet ili sluz koja guši dete, pređite na korak dva.
2. Okrenite bebu nagore i položite na svoja kolena ili tvrdu podlogu, postavite dva prsta nasred grudi ispod bradavica. Brzo pritisniti do 5 puta da bi beba počela da diše ili izbacila uzrok gušenja.
3. Nastavite sa ciklusima udara kada je beba okrenuta nadole i udaracima prstima po grudima, sve dok se predmet koji guši bebu ne pomeri ili dok ne stigne medicinska pomoć.
U slučajevima kada beba ili dete ne reaguje, preporuka je da se pozove služba hitne pomoći:
Recite nekome da pozove službu hitne pomoći na telefonski broj „194“:
1. Nagnite bebi glavu unazad, stavite svoja usta na bebina usta, a prstima zatvorite bebi nos. Udahnite detetu vazduh u usta pa sklonite usta da vazduh izđe. To radite pet puta.
2. Izvršite kompresiju detetovog grudnog koša. Čvrsto pritisnite bebi grudi jednom rukom tako da su grudi poviju unutra, a zatim naglo oslobodite ruku. Tako uradite 30 puta.
3. Ponovite dva puta disanje usta na usta (udahnite bebi vazduh), a zatim nastavite ponovo 30 ciklusa kompresija grudnog koša. Veštačko disanje i kompresiju ponavljajte sve dok ne dođe ekipa hitne pomoći.
Napomene
Sara Mek Malen iz britanske dobrotvorne organizacije „NCT“ je na osnovu rezultata ankete iznela neke predloge koji bi i nama dobro došli:
„Sve nove ili buduće roditelje treba naučiti osnovnim veštinama u pružanju prve pomoći, kako bi se osećali sigurno i spremno da se bore sa hitnim situacijama u kojima njihova beba može da se nađe.“
„Jedna od glavnih bojazni za roditelje jeste zdravlje deteta, ali ako nauče nekoliko jednostavnih tehnika pružanja prve pomoći, imaće sigurnost da reaguju smireno i efikasno ako se nešto desi njihovom detetu.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com