Poznato jer da ne postoje dva potpuno identična lica, čak ni kada su u pitanju jednojajčani blizanci. Boja naše kože, očiju i kose varira od osobe do osobe, baš kao i oblik obrva, jagodičnih kostiju, usana i nosa.
Ono što takođe podleže variranju jeste i način na koji naša koža stari, i to pre svega počevši od uticaja faktora kao što su nasledstvo porodičnih karakteristika i etnička pripadnost, pa sve do vrste hrane koju jedemo i vremena koje provodimo u snu ili izloženi suncu. Kako biste na što bolji način zaštitili svoju kožu od svih nedaća koje je mogu snaći, prvi koraci koje treba načiniti jesu detaljna analiza i razumevanje načina na koji vaš životni stil i okolina utiču na vas i vašu kožu.
Koji je tip vaše kože?
Dan proveden na plaži može biti dobra lekcija kada je reč o značaju koji potamljivanje kože ima na samu negu kože. Primera radi, nasledili ste svetliju kožu, dok vaša prijateljica ili prijatelj sa kojim ste došli na plažu vuče korene iz drugih krajeva. Preneseno u stvarnost, dok njena (njegova) koža dobija tamnu boju gotovo istog trenutka, vaša koža počinje da crveni i kao da gori.
Dermatolozi dele sve vrste kože na šest tipova, tip 1 je najsvetlija, a tip 6 najtamnija koža.
Svaka osoba čija je koža tipa 4 i naviše ima u koži više melanina, koji inače te osobe štiti od sunčevih negativnih strana. S druge strane, veća zastupljenost melanina takođe utiče na češću pojavu ožiljaka na koži, kao i na pojavu problema sa pigmentacijom. Ne treba uzimati zdravo za gotovo ni to da su ljudi sa tamnijom kožom zaštićeniji od negativnog dejstva sunca, jer to nije tačno.
Zato je svakoj osobi zaštita od sunca u svakom slučaju više nego neophodna.
Šta se to dešava koži koja stari?
Kako osoba stari, organizam postepeno usporava sa proizvodnjom dve po kožu veoma bitne supstance, to su kolagen i elastin. To za posledicu ima pojavu manjih linija i bora na koži. Dalje umanjivanje njihovog pozitivnog uticaja i postepeno razgrađivanje još više se pogoršava izlaganjem suncu i rezultuje pojavom otromboljene kože. Kako starimo, naša koža se postepeno menja. Postaje sve tanja, suvlja i osetljivija usled istanjivanja unutrašnjeg sloja kože zvanog dermis. Masti koje se nalaze ispod kože, u obrazima, bradi i nosu – nestaju, usled čega se koža polako opušta i počinje da visi. Dolazi do povećanja količine dlaka na licu, do uvećanja pora kod muškaraca, dok žene koje prolaze kroz fazu hormonalnih promena mogu imati problema i sa aknama.
Kod osoba koje imaju masniju kožu, pomenute promene mogu ostati prisutne do kraja života. Dobra vest je ipak da osobe sa masnijom kožom imaju mnogo manje bora nego one sa suvom kožom, jer ulja prirodno održavaju vlažnost i glatkost njihove kože.
Ženama koje imaju suvu kožu preporučuje se da i dalje vode računa o njoj tako što će je održavati vlažnom, čak i pre nego što se pojave bore, kako bi umanjile njihov sveukupni negativni uticaj na kožu kasnije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com