Ni zdravstvo neće biti izuzeto iz promena koje je izazvao „Brexit“, počev od finansijskih pa do kadrovskih. Postavlja se samo pitanje koliko će te promene uticati i na Veliku Britaniju, EU i ostale zemlje Evrope.
Što se tiče zdravstva, britanski državljani koji žive ili posećuju druge zemlje EU, a imaju evropsku karticu zdravstvenog osiguranja – mogu je koristiti u zemljama EU, ali njihova zdravstvena zaštita neće imati dosadašnje benificije, od niže cene zdravstvenih usluga do besplatnog lečenja. Malo se u javnosti pominje da su mnogi Britanci koristili jeftinije zdravstvene usluge van Velike Britanije. Kada Velika Britanija napusti EU, svi britanski turisti koji posećuju EU moraće da imaju putno zdravstveno osiguranje.
Ostaje otvorena i mogućnost posebnih sporazuma između EU i Velike Britanije povodom zdravstvenog osiguranja jer je oko 55.000 od 1,2 miliona zaposlenih u zdravstvu iz raznih zemalja EU. I u mnogim drugim privrednim granama ima puno zaposlenih iz zemalja EU.
Prema zvaničnim podacima, 4,7% stanovništva Velike Britanije rođeno je u drugim zemljama EU, a 10% lekara i 4% medicinskog osoblja je iz drugih zemalja EU. Zbog toda se naglašava važnost da se svi medicinski radnici, bez obzira na to da li su iz zemalja EU u Britaniji ili iz Britanije u zemljama EU, osećaju dobrodošlo, sigurno i bezbedno kao i do sada. Takođe se naglašava i saradnja na naučnim istraživanjima u cilju unapređenja medicine između zemalja EU i Velike Britanije koja je na veoma visokom nivou.
Nekolicina britanskih naučnika razočarana je rezultatima referenduma: nauka koja udružuje inteligenciju sa više strana napreduje, a stagnira i nazaduje u izolovanosti i samoći.
Na rezultate referenduma brzo su reagovale i farmaceutske kompanije, za koje je Velika Britanija imala centralnu ulogu u Evropskoj farmaceutskoj industriji. Danas se već postavlja pitanje pristupa Britanije inovativnim lekovima i novim istraživanjima, kao i budućim investicijama u medicinske svrhe, što može uticati na radna mesta u tim oblastima.
Dosta se spominje i pristup Velike Britanije jedinstvenom tržištu EU koji sada može biti dosta ograničen. Ograničenja će verovatno uticati i na: tržište lekova, tržište medicinske opreme, ali i tržište radne snage (zdravstvenih radnika).
Najviše od svega spominje se promena premijera Velike Britanije, kao i finansijska dobit ili gubitak od izlaska iz EU. Očekuje se da će povlačenje iz EU trajati nekoliko godina, što bi novoj vladi dalo prostora za preispitivanje odluke o izlasku iz EU.
Što se tiče finansija, pristalice „Bregzita“ tvrde da će ušteda Britanije na nedeljnom nivou iznositi oko 350 miliona funti. Međutim, zvanične institucije osoporavaju tu cifru i navode vraćanje novčanih sredstava iz EU Velikoj Britaniji, pa kao pravi iznos prikazuju neto dobit od oko 150 miliona funti nedeljno. Koliki će gubici biti po raznim osnovama – teško je izračunati.
Moguća buduća finansijska kriza koja bi mogla pogoditi vladine finansije nije uzeta u obzir. Za sada se pretpostavlja da će „Bregzit“ koštati dodatne dve godine štednje u privredi Velike Britanije, a da se smanjenjem ekonomije neće nadoknaditi pozitivan efekat.
Analiza referenduma pokazuje da je imigracija i njen uticaj na zdravlje Britanaca, kao i na druge javne službe, bila glavna tema kampanja. Procenjuje se da su migracije iz EU prema Velikoj Britaniji koštale Britaniju dodatnih 160 miliona funti, ali retko ko uzima u obzir priliv jeftine radne snage i jeftinih medicinskih radnika.
Ipak, zvanične institucije navode da je to relativno mala suma u odnosu na 1,4 milijarde funti potrošene na migrante van EU. Razlog za to je što su migranti poreski obveznici kao i svi drugi, pa doprinose budžetu.
Kako god bilo, vremena za Veliku Britaniju da se predomisli o izlasku iz EU još uvek ima.
Iz našeg ugla
U razgovorima se slabo pominje eventualni „domino efekat“ unutar Velike Britanije koji bi mogao da poremeti stabilnost zemlje i dovede do dodatnih troškova u mnogim oblastima, pa i u zdravstvu.
Nije lako predvideti kako odluka o izlasku Britanije iz EU može uticati na ekonomiju Evrope.
Što se tiče naše zemlje, ovaj događaj može ubrzati ili usporiti naše evrointegracije, pa je samim tim neizvesno da li ćemo od toga imati više koristi ili štete. „Bregzit“ može uticati i na promenu u načinu snabdevanja lekovima ili medicinskom opremom, ali i moguće promene u cenama. Mada se relativno mali broj naših ljudi leči u Velikoj Britaniji, možda će i tu doći do nekih promena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com