Da li se dobri ljudi takvi i rađaju? Odgovor je delimično tačan.
Novo istraživanje je pronašlo dokaze koji povezuju specifične gene sa ljubaznošću i velikodušnošću, ali ove osobine su takođe pod uticajem stavova o tome da li je svet bezbedno ili nebezbedno mesto.
Istraživači kažu da iako DNK može da utiče na ponašanje, ljudi se ipak ne rađaju unapred programirani ljubazni ili bezobrazni, odnosno altruisti ili sebični. Geni utiču na našu dobrotu u kombinaciji sa shvatanjima društvenih opasnosti koje dolaze iz naših sadašnjih i iskustava iz prošlosti.
Geni ljupkosti
Istraživači sa Univerziteta u Bafalu i Univerziteta Kalifornija, svoje istraživanje su usmerili ka blisko srodnim hormonima, oskitocinu i vazopresinu, koji su u prethodnom istraživanju povezani sa socijalnim ponašanjem, uključujući ljubav, darežljivost i empatiju.
Želeli su da otkriju na koji način ova dva gena u interakciji sa iskustvima i osećanjima ljudi utiču na ponašanje.
Putem interneta su anketirali ljude o njihovim stavovima o građanskoj odgovornosti, na primer da li smatraju kao svoju dužnost da plaćaju poreze ili prijave neki zločin i da li su učestvovali u nekim dobrotvornim aktivnostima, kao što je, na primer, davanje krvi.
Ispitanike su još pitali da li na druge ljude gledaju u osnovi kao dobre ili loše osobe, kao i da li svet doživljavaju kao bezbedno ili opasno mesto.
Oko 700 učesnika istraživanja takođe je obezbedilo uzorke pljuvačke za DNK analizu koja je pokazala da li su imali specifične genetske receptore za oskitocin i vazopresin, povezane sa osobinama poput dobrote.
Manje je verovatno da oni koji su izjavili da svet doživljavaju kao opasno mesto pokazuju socijalna ponašanja koja se odnose na dobrotu, kao što su dobrotvorna davanja, osim ako su imali spomenute dve vrste gena.
Istraživači kažu da činjenica da geni predodređuju način ponašanja samo u kombinaciji sa iskustvima i osećanjima ljudi – nije iznenađujuća, jer je većina veza između DNK i socijalnog ponašanja veoma složena.
Ljubavni hormon
Za oksitocin je odavno poznato da igra glavnu ulogu kod porođaja i dojenja, ali tokom poslednje decenije brojna istraživanja su ga šire povezala sa odnosom između majke i deteta, kao i drugim aspektima socijalnih interakcija. Zbog toga se oskitocin često naziva i hormonom ljubavi.
Stručnjaci smatraju da sada postoje veoma čvrsti dokazi da oksitocin ima važnu ulogu kod ljudskih socijalnih interakcija. Ljudi su generalno socijalna bića i ovi horomoni mogu imati veze sa čovekovom evolucijom i okviru koje je postao tako društven i kooperativan.
Rezultati ovog istraživanja, kao i prethodnih studija, ističu uzajamnu vezu između gena i životne sredine pri određivanju ponašanja neke osobe.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com