Prema novom istraživanju, vreme koje deca provode ispred TV ili računarskog ekrana, ne mora da bude loše za ponašanje deteta i njegovu emocionalnu dobrobit, kao što se ranije smatralo.
Prethodna istraživanja su povezala vreme koje se provodi ispred ekrana sa poremećajima u ponašanju i emotivnim problemima kod dece. Deca od pet godina koja gledaju televiziju tri sata ili više sati dnevno imaju veće šanse da budu asocijalna, ali je rizik od toga veoma mali.
Novo istraživanje
Nova studija sprovedena je u okviru Medicinskog istraživačkog centra javnih zdravstvenih stručnjaka sa Univerziteta u Glazgovu. Roditelji više od 11.000 dece uzrasta od pet godina iz Velike Britanije beležili su broj sati koje su deca provela gledajući televiziju, kao i broj sati provedenih u korišćenju video igrica.
Takođe su popunjavali i upitnike o ponašanju dece, emocionalnim simptomima, problemima u odnosu sa drugom decom, hiperaktivnosti i nepažnji u dva navrata, kada su deca imala pet i sedam godina.
Skoro dve trećine dece je gledalo TV između jednog i tri sata svakog dana, kada su imali pet godina, a 15% njih je gledalo TV više od tri sata. Manje od 2% nije gledalo televiziju.
Na početku su istraživači otkrili da je gledanje televizije više od tri sata dnevno bilo povezano sa povećanjem problema u ponašanju, uključujući svađe, neposlušnost ili krađu. Međutim, to je praktično nestalo kada su istraživači prilagodili podatke ostalim uticajima porodice.
Nekoliko problema je pronađeno u vezi sa igranjem video igrica u periodu od tri sata ili više, ali se to javilo kod izuzetno malog broja dece.
Efekat malog ekrana
„Otkrili smo veoma malo negativnih efekata,“ kaže dr Alison Parks iz Jedinice za nauku o javnom zdravlju Univerziteta u Glazgovu. Međutim, ona dodaje da je moguće da način na koji je studija dizajnirana nije pokupio sve faktore: vrhunac bi mogao da bude da smo saznali i šta su tačno deca gledala, jer bismo tako možda pronašli više efekata.“
Ona priznaje da postoji neka nedoumica u vezi sa rezultatima i smatra da će dodatna istraživanja sa mnogo detaljnijim merenjem onoga šta deca zapravo gledaju i da li su roditelji prisutni biti više od koristi.
Stilovi roditeljstva
Istraživači kažu da veza između dosta vremena provedenog ispred ekrana i mentalnog zdravlja deteta može biti indirektno, a ne direktno izazvana predugim gledanjem televizije.
„Pokušali smo da uzmemo u obzir i činjenicu da neki roditelji ipak ne posvećuju dovoljno pažnje svojoj deci, nemaju zajedničke aktivnosti, poput čitanja knjiga ili igranja igrica. Takvi roditelji možda češće ostavljaju svoju decu ispred televizora i drugih uređaja, a možda su to upravo deca koja duže gledaju televiziju u odnosu na drugu decu.
Drugi faktori koji su uzeti u obzir uključuju "toplinu" odnosa između roditelja i deteta, kao i eventualne sukobe u kući. Međutim, istraživači navode da su, čak i nakon uzimanja u obzir različitih stilova roditeljstva, dobili veoma mali efekat.
Parks kaže da rezultate njihovog istraživanja ne treba shvatiti kao poruku da je u redu da ostavite decu ispred televizora na duži vremenski period. „Postoje i druga istraživanja koja ukazuju na druge rizike od previše vremena provedenog ispred televizora. Na primer, na taj način deca češće postanu gojazna ili imaju kognitivne probleme u vezi sa jezičkim razvojem i obrazovnim problemima u budućnosti“, zaključuje ona.
Istraživači su ovde posmatrali samo jednu stranu uticaja i problema, a nisu uzeli u obzir uticaje: na učenje u školi, na vid, kičmu, smanjenje fizičkih aktivnosti, na kondiciju, imunitet, povećanje gojaznosti, na poremećaj organa za varenje (zbog prevše sedenja) ili na reproduktivne organe (preterano grejanje mošnica ili bešike)…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com