Stručnjaci u Velikoj Britaniji došli su nakon većeg broja istraživanja do rezultata da deca previše vremena u toku dana provode pored ekrana (TV, video igre, kompjuter, telefon, tablet…).
Njihov zaključak je da političari i medicinski stručnjaci treba da postave jasne smernice o tome koliko bi deca (naročito mlađeg uzrasta) trebalo dnevno da provedu vremena pored ekrana. Zato bi trebalo konsultovati i psihologe i pedijatre kako bi se preduzele adekvatne mere.
U članku „Arhiva vodećih bolesti u detinjstvu“, dr Erik Sigman tvrdi da roditelji ne treba bebama i veoma maloj deci da dozvoljavaju gledanje TV-a ili boravak ispred raznih vrsta ekrana (monitora). Početak upotrebe elektronskih sredstava treba odložiti za kasniji period, a i u kasnijem dobu trebalo bi ograničiti boravak ispred ekrana. Ovakva vrsta zabave za malu decu stvara rizike po zdravlje i nastajanje razvojnih problema, a posledice se mogu uočiti tek kasnije.
Televizor, smartfon, tablet-računar
Dr Erik Sigman kaže da britanska deca, starosti oko 10 godina, u proseku dnevno imaju redovan pristup sledećim vrstama ekrana: televizor, konzole za igrice, smart telefoni, laptop ili tablet računari. On dodaje da dete rođeno danas do svoje sedme godine u proseku provede jednu punu godinu gledajući razne ekrane, a da se to vreme utrostruči dok ono napuni 18 godina. Dr Sigman navodi brojne studije iz ove oblasti koje povezuju produžen boravak ispred ekrana i loše zdravlje, uključujući i povećane opasnosti od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa, kao i drugih bioloških efekata povezanih sa sedećim načinom života.
On smatra da se stalno gledanje u ekran u mnogome razlikuje fiziološki od drugih oblika fizičke neaktivnosti i da se više pažnje mora posvetiti „količini vremena“ koje deca provode gledajući u ekran: „Samo gledanje u ekran je jedan nezavisan faktor koji predstavlja rizik za bolesti.“
TV i deca
Dr Sigman kaže da roditelji sami sebe zavaravaju ako misle da nije štetno ograničiti gledanje TV-a samo na dečije obrazovne programe. On smatra da samo gledanje takvih programa pruža izvesno obrazovanje, ali da vreme provedeno pored televizora ne pruža nikakve fizičke aktivnosti i izaziva mnoge negativne efekte. Pored toga, on ističe: „Deca mogu da nauče neke informacije od onoga što vide na ekranu, ali vreme provedeno pored ekrana može izazvati fiziološke promene i mnoge negativne zdravstvene ishode.“
Tim medicinskih stručnjaka smatra da vlasti u Velikoj Britaniji treba da preuzmu inicijativu da se smanji vreme koje deca provode ispred ekrana. Prosečan britanski tinejdžer provede do šest sati vremena dnevno ispred ekrana, a to je tri puta više (duže) nego što je maksimalno dozvoljeno za zaštitu zdravlja. Istraživači smatraju da deca ne bi trebalo da provedu više od dva sata dnevno ispred ekrana.
Smanjenje vremena provedenog ispred ekrana
Dr Sigman navodi niz mera koje bi mogle da pomognu. Te mere podrazumevaju ograničavanje izloženosti dece mlađe od tri godine zračenju sa ekrana i zabranu korišćenja televizore i konzola u dečijoj spavaćoj sobi. Takođe je veoma bitno da roditelji prate količinu vremena koju njihova deca provode igrajući kompjuterske igrice.
Doktor je pozvao i patronažne sestre i doktore da upozore roditelje na medicinske dokaze o tome koliko je štetno po zdravlje kada bebe i mala deca gledaju ekrane. Škole bi trebalo da sačine politiku o tome koliko bi vremena smeli učenici da provode gledajući u ekran (TV, monitor, laptop, ajped, tablet, smart telefon, konzole, video igre…).
Podsećanje
Kada deca provode dosta vremena pored ekrana, bilo koje vrste, onda to negativno utiče na njihovu psihu, obrazovanje, oči, kičmu, mišiće, organe za varenje i druge organe. Pored navedenog, dok sede pored televizora ili drugih elektronskih uređaja koji im zaokupljaju pažnju, deca obično nesvesno konsumiraju velike količine grickalica, slatkiša, brze hrane i gaziranih ili energetskih napitaka, što neposredno vodi u gojaznost, a posredno ka dijabetesu i kardiovaskularnim bolestima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com