Poznato je da dojenje ima višestruku korist za zdravlje bebe. Pre svega, majčino mleko, zbog hranljivih materija, omogućava bebi da ojača imuni sistem. Kroz enzime, bela krvna zrnca i antitela – mleko može da zaštiti dete od mnogih infekcija, alergija i astme, a može da smanji i rizik od sindroma iznenadne smrti.
Studija iz Brazila pratila je ispitanike 30 godina, od početka dojenja do odrastanja. Postavlja se pitanje da li majčino mleko utiče na to da deca, odrastajući, budu pametnija. Hranljiva vrednost majčinog mleka neosporno ima veliki uticaj na inteligenciju deteta, ali funkciji razvoja mozga i vida pomažu i omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u ribi.
Hrana, međutim, nije jedina faktor koji pomaže razvoju mozga deteta – veliki uticaj ima i samo roditeljstvo. Istraživanja pokazuju da od najranijih trenutaka, čak i u materici, bebe slušaju i uče. Dok ga majka doji, dete ne samo da unosi mleko nego upija i roditeljsku ljubav i pažnju. Roditelji koji pričaju, pevaju i čitaju svojim bebama – utiču i na njihov razvoj. Kako dete postaje starije, tako i porodični odnosi postaju zreliji.
Porodična okupljanja grade samopoštovanje i samopouzdanje dece, pomažu u sprečavanju depresije i vode ka poboljšanju intelekta. Povezanost roditelja i dece utiče na to kako dete sebe doživljava u društvu, a samim tim i na donošenje odluka.
Loša strana povezanosti roditelja i dece može biti neki strašan događaj (gubitak posla, razvod, smrt). To može uticati na učenje i motivaciju deteta.
Starija deca (tinejdžeri) mogu biti pod uticajem svojih vršnjaka kako bi se uklopili u društvo, pri čemu vršnjaci i prijatelji mogu imati pozitivan ili negativan uticaj na decu u tom periodu.
Zaključak je da mnogo razloga utiče na inteligenciju deteta. Dojenje deteta svakako je važno za razvoj i inteligenciju, alo to je samo jedan od mnogih faktora koji utiču na razvoj i intelekt deteta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com