Šta je zajedničko ljudima koji dožive 100 i više godina?

Istraživače je zanimalo i šta je zajedničko malobrojnim osobama koje dožive 100 i više godina.

Pokazalo se da im je zajedničko sledeće:

  • ishrana na bazi bilja, uz mahunarke i integralno pecivo i povrće
  • bavljenje povrtarstvom ili drugi vid prirodnih, ali ne preteranih fizičkih aktivnosti
  • osećaj svrhe i cilja života
  • pripadnost verskoj zajednici
  • popodnevni odmor ili neki drugi vid opuštanja
  • obroci u manjim količinama (bez preterivanja) i bez jela nakon zalaska sunca

Veliki broj organizacija širom sveta na osnovu ovih saznanja pokušava da ukaže na važnost zdrave i pravilne ishrane, fizičke aktivnosti, socijalne interakcije, veru, svrhu i cilj za svakog pojedincaka i za porodicu.

Istraživanje podseća da su glavni faktori za kraći životni vek pušenje, gojaznost, alkohol i stres. Najveći pozitivni pomak desio se sa cigaretama: stopa pušenja je opala za 15% godišnje između 2010. i 2015. godine, dok se poslednji pozitivni pomak desio sa gojaznošću, koja je opala 15% u poslednjih godinu dana. Ipak, najveći problem starijih osoba jeste demencija i Alchajmerova bolest, najprisutnija kod osoba starijih od 85 godina.

Dosadašnja istraživanja pokazala su da fizička aktivnost uz pravilnu ishranu kod starijih osoba pozitivno utiče na mozak i smanjuje rizik za razvoj demencije i Alchajmerove bolesti. Pored mozga, značajnim za dugovečnost smatra se i stanje srca, čija uloga takođe umnogome zavisi i od ishrane i od fizičke sktivnosti, ali i od genetike.

Jedno ranije istraživanje sa 500 učesnika starosti od 95 pa do 112 godina pronašlo je jaku vezu između dugog života i gena. To istraživanje nije sagledalo telesnu težinu niti ishranu učesnika pa se navelo da nasledni geni mogu zaštititi organizam od negativnih efekata životne sredine. Oni, takođe, pored srca, pokazuju otpornost na starosne bolesti (osteroporoza, rak, dijabetes) i produžuju životni vek u proseku za 20 do 30 godina.

Očekivani životni vek tokom prošlog veka produžio se za skoro 30 godina, najviše medicinskom zaslugom i tehnološkom napretku. Ipak, bez obzira na nauku i pomeranje starosne granice, niko ne poseduje recept za odlaganje starosti. Zbog toga nađite svrhu i zadajte sebi cilj u životu bez obzira na godine i proživite život na najbolji mogući način.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com