Šopen, Vivaldi i Bah možda su imali prirodni muzički talenat da postanu ostvareni muzičari, ili su možda bili genetski predisponirani da ulažu sate i sate u vežbanje da bi postali vešti muzičari – ovu interesantnu dilemu otvorilo je novo istraživanje.
Nalazi istraživanja pružaju dokaze da postoje prirodni talenti, ali i talenti koji svojim trudom uspevaju da razviju veštine i umeća do savršenstva.
„Urođeno ili stečeno znanje ljudi – dilema je još od nastanka psihologije“, izjavio je vođa istraživanja Zek Hambrik, profesor psihologije na Državnom univerzitetu Mičigen. Jasno je zapravo da su i urođeno i stečeno znanje važni, ne samo u smislu da i priroda i odgoj doprinose nečijem znanju (virtuoznosti) već da oni uzajamno komuniciraju.
Profesor Hambrik i njegove kolege analizirali su 850 parova blizanaca i otkrili da ostvareni muzičari vežbaju mnogo više od onih koji nisu dostigli isti nivo muzičke veštine.
Upoređivanjem identičnih blizananaca (koji dele 100% svojih gena) i „običnih“ blizananaca (koji dele 50% gena), istraživači su zaključili da sklonost ka većem trudu više zavisi od genetike.
U pogledu muzičkih dostignuća, istraživači su ustanovili da su geni imali veći uticaj na blizance koji vežbaju i trude se nego na one koji ne vežbaju, imaju „suvi talenat“.
Rezultati istraživanja osporili su rasprostranjeno mišljenje da se nedostatak prirodnih muzičkih sposobnosti može prevazići upornim uvežbavanjem.
„Nasuprot stavu da se genetski efekti mogu prevazići sa više vežbanja, otkrili smo da su geni postali važni kod osoba koje, pored toga što imaju stečene muzičke performanse, imaju i nasleđeno umeće i upornost (talenat) u vežbanju i uvežbavanju“, ističe Hambrick.
Rezultati studije objavljeni su u internet izdanju „Psychonomic Bulletin & Review“.
Napomena
Ova istraživanja samo potvrđuju davnu izjavu jednog našeg poznatog pevača: “Kada smo bili mali, moj brat je bolje pevao, a ja sam bio bolji đak. Kasnije je on postao priznati doktor, a ja priznati pevač.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com