Obično ljudi o svom ličnom zdravlju razmišljaju tek kada počnu da se javljaju neki zdravstveni problemi. Takav pristup je pogrešan jer je tada mnogo teže i potrebno je duže vremena da se reši problem, a neretko je i nemoguće.
Nova studija iz Amerike donosi podatak da osobe sa zdravim navikama u mladosti kasnije, u srednjimi kasnim srednjim godinama, imaju bolje pripremljen organizam za eventualne tegobe koje ih mogu zadesiti, pa samim tim i bolje i veće šanse za brže izlečenje.
Za potrebe ovog istraživanja uzet je primerak sačuvanog mozga iz srednjeg veka koji je upoređivan sa mozgom savremenog čoveka. Takođe, upoređivali su volumen mozga kod osoba u mladosti i srednjim godinama. Pokazalo se da osobe koje su održavale bolje kardiovaskularno zdravlje u mladosti imaju veći volumen mozga u srednjim godinama. Navodi se da je gubitak zapremine mozga ili skupljanje mozga u srednjim godinama često povezano sa pojavom Alchajmerove bolesti ili sa demencijom.
Studija je osim zapremine mozga upoređivala i stanje srca, nivo holesterola i šećera u krvi, pritisak, fizičku aktivnost, težinu i način ishrane kod mladih i kod osoba u srednjim godinama. Prethodne studije pokazale su da starije osobe imaju manji rizik za demencije ukoliko imaju zdravije srce, a ova studija pokazuje da životni stil u mladosti utiče i na srce i na mozak u kasnijem životnom dobu.
Napominje se da mladi često kažu „mlad sam i ništa loše ne može da mi se desi“, a u stvari sve navike i način života imaju dalekosežne posedice kako u srednjim godinama tako i u starosti.
Studija je pokazala da je zdrav mozak u starosti u velikoj meri zavistan od zdravog srca i sistema cirkulacije pa su samim tim i rizici od obolenja mozga povezani sa stanjem i zdravljem srca.
Međutim, sve navedeno ne znači da osobe u srednjim godinama treba da kažu da je kasno da sada misle o zdravlju mozga ili srca. Naprotiv, za brigu o zdravlju nikada nije kasno, ali je lakše kada se u dvadesetim steknu zdrave navike i onda nadalje održavaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com