Američka akademija za pedijatriju izdala je pisanu izjavu u kojoj navodi da je trend da se u školama skraćuje dužina trajanja odmora i da se to vreme koristi za učenje. Oni se ne slažu sa tim i zbog toga predlažu sledeća dva cilja – zadržati školskog lekara i ne preskakati odmore.
„Postoji pritisak da škole povećaju učinak na standardizovanim testovima i mnogo nastavnika koristi ukidanje odmora kao kaznu za decu“, kaže Robert Marej, koautor izjave i profesor na Ohajo Stejt univerzitetu u Kolumbusu.
„Odmor je važan deo školskog dana i nikako ga ne treba izbacivati. Odmor ne treba posmatrati kao nagradu jer je odmor neophodan i podjednako važan da deca uče i rastu“, kaže on.
Zdravstvene prednosti školskog odmora
„Dete koje ima redovne pauze u toku dana, ima bolje kognitivne rezultate u učionici, kao i dosta socijalnih i emotivnih prednosti. Odmor deci pruža šansu da budu kreativna i da se igraju sa drugima čisto zabave radi“, kaže Majer. „Odmor nije isto što i fizičko vaspitanje“, kaže koautor pisane izjave Ketrin Remštater, zdravstveni edukator na Fakultetu zdravstvene nege i nauke u Sinsinatiju. „Odmor promoviše zdravo okruženje koje je važno i za učenje i treba ga koristiti kao dodatak fizičkom vaspitanju, a ne kao zamenu,“ kaže ona.
Ključna uloga školskog doktora
Školski lekari trebalo bi da služe kao veza između škole i kuće, tj. svega onoga što se deci dešava u školi i van nje u zdravstvenom pogledu, s obzirom na to da u školi provode do sedam sati, 180 dana godišnje.
Štaviše, školski lekari trebalo bi da pomognu pri koordiniranju i sprovođenju planova za decu sa hroničnim zdravstvenim problemima, kao što je astma ili dijabetes. „Svaka škola bi trebalo da ima svog lekara, koji je ili pedijatar ili ima iskustva sa radom sa decom, kao i medicinsku sestru. Zajedno, oni bi trebalo da čine dobro uigrani tim koji će sprovoditi ciljeve utvrđene od strane medicinskih stručnjaka i porodice u školskom okruženju“, kaže Remštater.
Promena uloge medicinske sestre
„Školske sestre rade mnogo više od postavljanja zavoja i hladnih obloga“, kaže Keti Raišer, menadžer za medicinske sestre za škole u Vašingtonu. „Postoje rutinske povrede i bolesti, kao i pregledi vida i sluha, ali ima i sve više dece sa dijabetesom i raznim alergijama. Mi smo uvek u stanju pripravnosti jer se stvari dešavaju bez ikakvog upozorenja“, kaže ona.
Roditelji bi mogli da pomognu i olakšaju rad školskih lekara i sestara, a naročito oni čija deca imaju posebne zdravstvene potrebe.
„Odvedite svoje dete i upoznajte ga sa školskom sestrom, pri tom je obavestite šta joj je potrebno ako vaše dete ima alergijsku reakciju ili šta da rade ako dete, na primer, unese previše šećera u toku dana“, kaže Raišer.
Zaključak
Naveli smo iskustva iz Amerike pa bismo i mi mogli da izvučemo neke pouke u vezi sa školovanjem svoje dece.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com