Pročitate nešto na internetu u vezi sa nekom popularnom temom, onda vas to naljuti i morate da ostavite svoj komentar. Pre nego što shvatite, nađete se u verbalnom klinču sa nekim neznancem. Međutim, možda ćete želeti dva puta da razmislite pre nego što se upustite u diskusiju.
Dve nove studije istog istraživačkog tima sugerišu da to što želite da izbacite iz sebe, dugoročno može učiniti da zapravo budete manje srećni, a više ljuti.
Prvo istraživanje pokazuje da se osobe koje ljutito komentarišu na internetu, odmah nakon slanja svog komentara osećaju opuštenije. Međutim, takve osobe imaju tendenciju da češće doživljavaju bes, kao i da svoje frustracije izražavaju na ljutit način.
Druga studija je pokazala da je čitanje tuđih komentara i pisanje ljutitih komenatara povezano sa negativnim promenama raspoloženja.
„Internet donosi impulsivne probleme više nego bilo šta drugo, jer je suviše lako da se reaguje odmah, odnosno u trenutku kada ste najviše ljuti,“ kaže glavni istraživač Rajan Martin, vanredni profesor ljudskog razvoja i psihologije na Univerzitetu Viskonsin, SAD.
On dodaje da je istraživanjem obuhvaćeno komentrisanje na najpopularnijim društvenim mrežama, kao i blogovima i stranicama na kojima se prikazuju vesti. Pored toga, kombinacija anonimnosti i onoga što on naziva "socijalna distanca", smanjuje osećaj uzdržanosti ili opreza kod pojedinca o tome kako treba komunicirati.
„Internet stranice koje funkcionišu kao virtuelne vreće za udaranje, podstiču štetno ponašanje. Većina ovih sajtova podstiče “pražnjenje“ kao način suočavanja s ljutnjom. Ljudi vide takvo praženjenje kao zdrav adaptivni pristup, ali to nije to,“ kaže Martin.
„Za neke ljude, onlajn pražnjenje je izazvano osećajem nemoći i osećajem da te osobe jednostavno ne mogu ništa da promene. Istraživanje koje je prethodilo ovom, bavilo se sadržajem sajtova i utvrdili smo da su pojedinci ljuti na velike grupe ljudi, kao na primer, pripadnike vladajućih ili opozicionih političkih partija. Ljudi žele da se osećaju kao da mogu napraviti neke promene, pa misle da će izražavanje mišljenja pomoći,“ kaže on.
„Ovakav vid pražnjenja je kao kada biste gasili vatru benzinom. Međutim, nije bes ono što je štetno, već način na koji ga iskazujete. Ne postoji ništa loše u tome što ste ljuti i postoji mnogo razloga zbog koji možete biti ljuti, a to je zdravo. Međutim, zdraviji i efikasniji pristup podrazumeva da se uključite i učinite nešto kako biste uticali na to što želite da promenite, ili se direktno fokusirajte na rešavanje problema,“ kaže Martin.
Detalji istraživanja
Za potrebe prve studije, istraživači su postavili anketu na četiri najpopularnija sajta za izražavanje mišljenja. Na osnovu te ankete, istraživači su ocenili koliko su učesnici težili da budu ljuti i način na koji su izražavali ljutnju u svojim komentarima, kao i posledice koje su doživeli zbog toga.
U anketi je učestvovalo 11 žena i 21 muškarac, starosti između 14 i 54 godina, koji su posećivali odgovarajuće internet stranice jednom do tri puta mesečno u proseku , ali neki su to radili mnogo češće, čak i svakodnevno. Prosečna poseta trajala je između 11 i 15 minuta.
Učesnici su odgovarali na pitanja o tome zašto posećuju takve sajtove i kako se osećaju nakon ostavljanja svojih komentara. Većina je izjavila da ih posećuje iz radoznalosti (oko 78%). Od 75% učesnika koji su izjavili da ostavljaju ljutite komentare, svi su rekli da se obično osećaju smireno i opušteno nakon toga. Većina njih je rekla da su očekivali odobravanje drugih ljudi.
Druga studija je za učesnike izabrala studente na početku studiranja psihologije, čija je prosečna starost iznosila oko 19 godina. Nakon završenog skrining testa dizajniranog da oceni nivo njihove sreće, tuge, besa i straha, učesnici su pogledali internet stranicu nekog sajta i zamoljeni su da čitaju komentare u trajanju od pet minuta.
Nakon toga, proveli su pet minuta anonimno odgovarajući na komentare, da bi zatim ponovili isti skrining test kao na početku.
Reakcija
Andrea Vekerle, predsednik neprofitne organizacija koja radi na tome da se smanji onlajn neprijateljstvo i sajber-zlostavljnje odraslih, smatra da mali broj učesnika u obe studije znači da bi rezultati trebalo da posluže samo da bi se podstakla dalja diskusija u vezi sa svađanjem na internetu. Ona je dodala i to da su u drugoj studiji učestvovali samo studenti, pa se ne zna da li bi se njihove reakcije mogle primeniti na druge.
„Ipak, onlajn rasprave prestavljaju krizu opšteg zdravlja, jer se takvom vrstom agresije zaista mogu uništiti životi,“ naglašava ona. „Neki ljudi osećaju da je opravdano to što nemilosrdno izražavaju svoju ljutnju jer misle da je internet poseban svet, ali to nije istina. Internet nije drugačije okruženje, već je to pravi život,“ dodaje Vekerle.
Još jedno istraživanje je pokazalo da preterivanje u bilo čemu nije dobro. Iz ovoga treba izvući zaključke: da ne treba preterivati sa “boravkom” na društvenim mrežama niti se upuštati u stalno komentarisanje nekih sadržaja na internetu i “hitno odgovaranje” na komentare koji vam se ne sviđaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com