Surfovanje internetom sve više postaje glavna zanimacija, ne samo mladih već i ljudi u godinama. Brojna istraživanja sprovedena u skorije vreme pokazala su da starije osobe koje nauče kako da koriste internet, kada su u potrazi za korisnim informacijama, zapravo dožive nalet povećane aktivnosti u moždanim centrima odgovornim za donošenje odluka i logičku procenu.
Takođe se došlo i do zaključka da kod starijih osoba sa minimalnim poznavanjem interneta, svakodnevno pretraživanje, čak i u kraćem vremenskom periodu, može dovesti do izvesnih promena u načinu funkcionisanja moždanih ćelija i poboljšati njihovo funkcionisanje.
Kako ljudi vremenom stare, dolazi do strukturalnih promena i promena u načinu funkcionisanja samog mozga, koje mogu veoma lako smanjiti njegovu funkcionalnu sposobnost i aktivnost. Prethodne studije pokazale su da mentalna stimulacija putem aktivnosti za treniranje moždanih vijuga može znatno poboljšati efikasnost kognitivnih funkcija i obrade podataka i usporiti ubrzano propadanje moždanih funkcija. Sprovodioci ovih studija i istraživanja ističu da rezultati ukazuju na to da „internet trening“ ima velikih potencijala kada je u pitanju jednostavan trening moždanih vijuga u cilju poboljšanja kognitivnih procesa kod osoba u godinama.
U najnovijoj studiji predstavljenoj na godišnjem kongresu Internacionalne neurološke asocijacije u Čikagu, u cilju istraživanja upotrebljen je metod funkcionalne magnetne rezonance (FMR), kako bi se uporedila moždana aktivnost u različitim moždanim sferama 24 zdrave odrasle osobe od 55 do 78 godina starosti.
Polovina ispitanika je svakodnevno koristila internet, a druga polovina je u manjoj meri dolazila u kontakt sa njim. Ispitanicima su takođe bile date detaljne instrukcije o načinu na koji treba sprovoditi internet pretrage, dok je FMR beležio njihovu moždanu aktivnost. Nakon inicijalnog skeniranja, učesnici su poslati kući, gde su nastavili sa internet surfovanjem i pretragama, svakog dana po jedan sat narednih nedelju dana.
Nakon što je prošlo dve nedelje, ispitanici su bili podvrgnuti drugom skeniranju mozga dok su obavljali isti zadatak simulacije surfovanja internetom, ali sa drugačijom tematikom.
Rezultati su pokazali da ne samo da su iste oblasti mozga koje kontrolišu jezik, čitanje, pamćenje i vizuelne sposobnosti bile aktivne tokom drugog skeniranja baš kao i u prvom već i da je došlo do aktiviranja dva dodatna moždana centra tokom drugog skeniranja, i to kod osoba koje do tog trenutka nisu uopšte bile upoznate sa internetom i njegovom namenom.
Autori ovog istraživanja ističu važnost dva regiona – srednjeg frontalnog girusa i donjeg frontalnog girusa – to su oblasti koje aktivno učestvuju u radu operativne memorije i doprinose poboljšanju centara za donošenje logičkih zaključaka i odluka.
Ono na šta rezultati takođe ukazuju jeste i da je neophodno svega nekoliko dana bavljenja aktivnostima koje treniraju vaš mozak, poput surfovanja internetom, da bi aktivacija moždanih aktivnosti dostigla isti nivo kao onaj koji je prisutan kod osoba koje imaju godine i godine iskustva u radu sa internetom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com