Tačan sadržaj mnogih proizvoda, kako prehrambenih tako i neprehrambrenih, često je nepoznat potrošačima. Veliki broj tih proizvoda sadrži materije opasne za zdravlje čoveka. Jedna od takvih materija jeste i olovo, koje se može naći u velikom broju proizvoda a da korisnik ili potrošač toga nije ni svestan.
Jedno novo istraživanje rađeno u Americi ukazuje na to kako olovo iz nekih proizvoda lako može da dospe u naš organizam. Navodi se primer dva dečaka koja su se otrovala olovom iz stare boje kojom je bila ofarbana fasada njihove kuće, jer je izvođač radova za skidanje stare farbe koristio način koji nije bezbedan. Potencijalni neurotoksin iz boja trajno je opasan za decu. Kod odraslih, olovo može izazvati visok krvni pritisak, oštećenje bubrega, kao i određene vrste raka.
Najčešće trovanje olovom dešava se preko boja za decu koje u sebi sadrže olovo, kao i iz olova u vodi. Istraživanjem više slučajeva trovanja olovom uočen je visok nivo kreatina u krvi, što je dovoljno da se izazovu neposredni zdravstveni problemi poput anemije, zamora, glavobolje i bolova u stomaku. Olovo u organizmu uzrokuje i dugoročnu štetu jer trajno oštećuje moždane ćelije.
Deca do treće godine su u najvećem riziku za nesvesno trovanje olovom i trajno oštećenje mozga jer tada je rast mozga najbrži i postavlja temelj za logiku, razmišljanje i ponašanje tokom daljeg rasta. Olovo u tom razdoblju može poremetiti i oštetiti mozak i time onemogućiti normalan razvoj deteta.
Postoje i primeri trovanja dece olovom iz proizvoda namenjenih deci, kako igračaka tako i dečijih predmeta. Takođe, ima i primera trovanja od ukrasnih delova garderobe, cipela i nameštaja. Decu privlače ukrasni dodaci koji najčešće sijaju, pa je i dečija pažnja usmerena na njih.
Istraživači navode više primera trovanja olovom u Americi: igračkama, raznim predmetima, nakitom i ukrasima, iako je u Americi uvedeno viša mera zabrane za određene proizvode za decu. Takođe, istraživanje pokazuje da znakovi upozorenja za sadržaj olova u mnogim proizvodima ne postoje. To naročito važi za proizvode iz Azije koji su široko rasprostranjeni skoro svuda u svetu.
Testiranje proizvoda na olovo od strane običnih potrošača nije lako ni jednostavno. Za testiranje proizvoda na olovo koristi se rendgenski fluorescentni spektometar koji košta od 40.000 do 50.000 dolara u slobodnoj prodaji. Testiranje se radi po principu jedan proizvod – jedno testiranje pa se siguran zaključak ne može odnositi na grupu proizvoda ili predmeta. Takođe, ne znači da će sadržaj olova u nekom proizvodu ili predmetu dospeti u organizam. Olovo je opasno samo ako se udahne ili proguta, pa se zato mnogi proizvodi koji sadrže olovo koriste i nisu opasni jer se olovo iz njih ne oslobađa.
Ipak, cilj istraživanja je ukazivanje na prisutnost olova u proizvodima i predmetima sa kojima smo obično svakodnevno u kontaktu. Prisutnost olova je zabeležena u proizvodima poput bočica za bebe, emajliranog posuđa, kristala, čaša, naočara, nakita, nameštaja, pa i u poznatoj igrački spiner, gde je kod polovine testiranih spinera pronađen veći sadržaj olova u središnjem točku. Manja deca često spiner stavljaju u usta, čime dolazi do rizika da olovo dospe u njihov organizam.
Mnoge porodice nisu svesne da ukoliko imaju kožni nameštaj njihova deca takođe mogu biti otrovana olovom jer boja kojom se farba koža može sadržati olovo-acetat više nego što treba. Poznato je da deca često grizu nameštaj, a olovo-acetat ima sladak ukus pa to lako može biti razlog zašto bebe i mala deca to privlači. Jedno istraživanje testiralo je proizvode od kože (torbice i kaiševi) na prisustvo olova i još tada je pronađena veća prisutnost olova u 16 od 21 testiranih predmeta.
Međutim, korišćenje olova a naročito olova-acetata se nastavilo do danas i još uvek nije zabranjeno nigde u svetu. Hoće li se nešto promeniti – ostaje da se vidi. Na kraju savet istraživača je da treba izbegavati starije proizvode jer se pretpostavlja da sadrže veću količinu olova, kao i šarene proizvode previše jakih boja. Iako su današnji standardi na mnogo višem nivou, prisutnost olova je i dalje velika pa se zato apeluje na sve države da još više podignu standarde u proizvodnji kako bi se se pre svega deca zaštitila.
Napomene
Nama ostaje da vodimo računa o tome da deca što manje „trpaju“ u usta industrijske predmete i igračke za koje nismo sigurni da su zdrave. Deca treba da izbegavaju stavljanje u usta farbanih predmeta, a naročito treba voditi računa da deca ne stavljaju u usta ili progutaju baterije, jer baterije sadrže, pored olova, i mnogo drugih štetnih supstnci.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com