Gledate televizijski program? Čitate novine, časopise, magazine? Nalazite razne vesti preko Interneta? Slušate radio? Razgovarate s prijateljima i kolegama? Koja god da su vam sredstva informisanja, često je moguće steći utisak da su se svi urotili da nas na smrt preplaše. Ova katastrofa se desila, ona katastrofa se desila. Izlilo se to-i-to tamo-i-tamo (nekad je to blizu nas, pa je opasnost očigledna, a nekad je udaljeno, ali sve na planeti je povezano, pa smo opet u sosu).
Ekološka situacija nikad nije bila gora. Sve je zagađeno. Zagađena su mora i okeani, zagađene su reke, zagađeno je zemljište; zagađen je vazduh koji dišemo, voda koju pijemo, hrana koju jedemo. Biljke su zagađene (preko vazduha, vode i zemljišta, uz to ih i prskaju raznim sredstvima, ili jednostavno dobijemo genetski modifikovanu hranu); životinje se hrane zagađenom hranom, pa ih i kljukaju raznoraznim sredstvima kako bi iz njihove prodaje izvukli što više novca… Joj! Ukratko, sve oko nas je krajnje nezdravo, o čemu govore i zastrašujuće statistike o porastu kancerogenih i autoimunih oboljenja.
Sad, kako da se čovek ne plaši, a opet – šta možete da uradite? Možete da nabavite neki dobar filtar za vodu, kao i da pijete flaširanu vodu. Možda i neki prečistač vazduha (koji vam, naravno, pomaže samo kad ste kod kuće, osim ako ne planirate i nabavku neke maske za prečišćavanje vazduha koju ćete nositi 24 sata dnevno). Sunce je takođe opasno, pa je dobra ideja sklanjati se sa sunca (i polako, ali sigurno pretvoriti se u vampira). Hrana? Nešto možete kupiti po bio-špajzevima, ali ni to nije sigurno. Tako nam ostaje da u stanu imamo sopstvenu bakteriološki sterilnu hidroponičnu baštu, kao i da (u tom istom stanu) uzgajamo svinje, pernatu živinu, kravu i ovcu (koje ćemo svakog dana musti i sami praviti sir). Hmm… Da li smo nešto propustili?
S druge strane, možemo se pomiriti s tim da povodom nekih stvari ne možemo učiniti ama baš ništa; a kad se s tim pomirimo, možda ćemo primetiti i one druge statistike. Recimo, da je prosečan životni vek sve duži i duži; uprkos veoma zagađenoj sredini, živimo duže od svojih predaka koji su živeli u čistom okruženju. Tačno je, obolevamo od nekih bolesti za koje oni nisu ni znali, ali se često od njih i izlečimo i sa lakoćom preživljavamo ono što je njih ubijalo. Dakle, nije baš sve tako crno – naprotiv.
Šta učiniti? Najbolje je naći neku meru u svemu, pa i u strahu i našoj reakciji na strah. Možemo pratiti nova saznanja i potruditi se da u skladu s tim poboljšamo sopstvenu ishranu i korigujemo pogrešno ponašanje, ali ne treba ni preterivati niti slediti svaki savet koji čujemo (ionako ti saveti svakog časa pobijaju jedni druge, tako da nema štete ako neki i ispustimo). Više od svega, kao bića sa slobodom izbora, možemo odabrati da se ne nerviramo zbog stvari na koje nemamo nikakvog uticaja i da uživamo u svemu u čemu možemo – a razloga za uživanje uvek ima. Dakle, osmeh na lice i ne dajte da vas plaše!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com