Gotovo su svi kao mali najviše od svega mrzeli rano ustajanje ujutru; a budilnike koji svojim zvukom paraju uši bacali pod krevet ili u obližnju fijoku. Međutim, vremenom svima buđenje u ranim jutarnjim časovima pređe u rutinu jer posao i obaveze nikada nemaju razumevanja za nešto kao što je kasno buđenje i leškarenja u krevetu, sve dok sami ne osetimo potrebu da osećaj prijatne ušuškanosti i jutarnje pospanosti ponesemo sa sobom do kuhinje i združimo sa prijatnom jutarnjom šoljom kafe ili omiljenog čaja.
Upravo iz ovog razloga većini ljudi je rano buđenje izuzetno mučno – uvek nekako dolazi iznenada, prerano – dok napolju još uvek mrak vlada.
Ima li tom mučnome osećaju kraja i da li je moguće učiniti buđenje manje stresnim i manje neprijatnim? Eksperti kažu ima!
Ciklusi sna
Svi ljudi, tokom noći, prolaze kroz čak 4-6 ciklusa sna. Svaki ciklus se sastoji od 5 faza, počevši od lakog sna (faza 1), pa sve do jako dubokog sna (faza 4) i REM faze, tokom koje se najviše sanja. Buđenje iz duboke faze 3 ili 4 izuzetno je teško. I upravo zbog toga buđenje nakon dremke čini da se osetimo dezorijentisano i zbunjeno. Zbog toga i prerano jutarnje buđenje početak dana može učiniti užasnim. Naime, većina ljudi zapadne u najdublji san upravo u periodu između 4 i 6 sati ujutru, zbog čega je buđenje u tim trenucima toliko teško i mučno.
Koliko sna je neophodno?
Ukoliko možete da izbegnete buđenje u tako ranim jutarnjim časovima, sledeći korak se odnosi na procenjivanje dužine sna koja vam je neophodna da biste se nakon ustajanja osećali potpuno sveže i bili orni za predstojeći dan. Kada je reč o ciklusima sna, svaki od njih u proseku traje po 90 minuta.
To, kada se prevede u sate, znači da je svima nama neophodno u proseku 7,5 sati sna svake noći. Najbolji način da odredite kada vam je pravo vreme za odlazak u krevet jeste da, kao polaznu tačku, uzmete vreme kada morate da se probudite za posao i da odatle krenete sa brojenjem unazad. Međutim, kao i većina stvari, i san je individualan. Dok je nekima dovoljno 6 sati sna, drugima je neophodno 9 sati. A kako bi stvar bila još komplikovanija, ni ciklusi sna nemaju fiksno vreme trajanja, već se prostiru od 90 minuta pa sve do 2 sata. I upravo ovde nastupa onaj deo umešnog buđenja – „umetnost lakog buđenja“.
S obzirom na to da većina ljudi nema tačno utvrđenu naviku iz detinjstva o tome kad je pravo vreme za spavanje, rešenje je praćenje bioritma sopstvenog tela, kao i stvaranje novih i pridržavanje tih navika, kada je odlazak u krevet u pitanju.
Korisni saveti
Nakon buđenja se uspravite u krevetu i polako zabacite noge, na onu stranu kreveta kojoj ste bliži.
Zatim provedite nekoliko minuta dišući duboko, što će vam pomoći da se lakše i brže adaptirate okolini i izbegnete dezorijentisanost.
Odvojite malo vremena za jutarnje vežbe, kako biste se pokrenuli i dali dodatnu energiju svom telu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com