Možda mnogima zvuči suludo, ali smisao za humor ne potiče samo od naše želje da u datoj situaciji budemo što zanimljiviji i skrenemo pažnju na sebe već je velikim delom za to odgovoran upravo naš mozak. Sam zvuk smeha ima moć da nas natera da se i sami smejemo. „Smej se i čitav svet će se smejati sa tobom„, ističe Sofi Skot, profesorka sa Londonskog instituta za neurologiju. Na osnovu brojnih dosadašnjih istraživanja, njen istraživački tim ističe da onog trenutka kada ljudi čuju smeh, dolazi do trenutnog aktiviranja moždanih centara zaduženih za smeh.
Istraživanja
Da bi to potvrdila, dr Sofi Skot je, zajedno sa svojim timom istraživača, sprovela mali eksperiment u kojem je određeni broj zdravih osoba sa normalnim sluhom (20 njih, prosečne starosti 32 godine) bio izložen zvuku smeha putem slušalica. Dok su slušali zvuk smeha, učesnicima je putem magnetne rezonance konstantno merena moždana aktivnost.
Rezultati
Rezultati skeniranja pokazali su povećanu moždanu aktivnost u oblastima i centrima odgovornim za kontrolu mišića lica, koji aktivno učestvuju u nastanku smeha.
Ukratko, sam prizvuk smeha poslužio je kao svojevrsni stimulans za mozak koji ga na neki način upozorava da je vreme da se pripremi za smeh. Snimci magnetne rezonance pokazali su i prisustvo jako slične moždane aktivnosti i onda kada su učesnici, putem slušalica, bili izloženi zvuku radovanja i ushićenosti raznih drugih ljudi, ali potpuno različite nakon izlaganja zvuku krika prouzrokovanih strahom ili gađenjem.
Ova istraživanja nude veoma dobro moguće objašnjenje za način na koji sam naš mozak zapravo oslikava pozitivne emocije drugih ljudi oko nas i prenosi ih na nas same.
„Svi mi najčešće dolazimo u kontakt sa pozitivnim emocijama i reakcijama, poput smeha ili ushićenosti, i situacijama u kojima se na istom mestu nađe više ljudi odjednom, npr. gledanje neke humorističke serije sa ostalim članovima porodice ili fudbalske utakmice sa prijateljima. Upravo reakcija našeg mozga izazvana ovim pozitivnim emocijama tera i nas same da se smejemo ili radujemo, čime na svojevrstan način preslikava raspoloženje osoba koje se nalaze u našem neposrednom okuženju i tako postavlja osnovu za ispunjenje dodatnih faktora koji čine zdravu društvenu interakciju mogućom“, navodi dr Skot.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com