Autori nove američke studije ukazuju na to da iako bebe imaju ili su stekle neko prirodno znanje, više uče kada se oko njih dešavaju nove i neočekivane stvari.
Psiholozi sa Univerziteta Džons Hopkins proučavali su 11 meseci odojčad koja još uvek nisu počela da govore. Tokom proučavanja sprovodili su niz eksperimenata kako bi videli reakciju beba kada nije sve išlo kao što se očekivalo. Interesovalo ih je da li je beba dodatno zainteresovana za neki iznenađujući objekat ili događaj.
U jednom ekspirementu, lopta se kotrljala nizbrdo, ali je zaustavljena zidom, kao što je očekivano – međutim, bebe su pratile loptu kao da je prošla kroz zid.
Koautor studije, profesor Liza Feingenson, navodi „da je za mladog učenika svet veoma kompleksan i da on pokušava da ga shvati“.
Sada se postavlja pitanje kako prepoznati na šta se bebe fokusiraju i o čemu više uče, a šta ignorišu. Istraživanje sugeriše da odojčad koristi ono što već zna o svetu i na tome formira svoja predviđanja. Kada se ova predviđanja pokažu kao pogrešna, odojčad ih koristi kao posebnu priliku za učenje. Istraživači navode da su predmeti koji su se koristili kao iznenađujući faktor bili zanimljiviji za bebe u odnosu na igračke koje su bile samo nove, jer kada je beba iznenađena, ona bolje uči.
Vodeći autor i doktorant Ejmi Stahl dodaje da ponašanje novorođenčeta nije samo refleksni odgovor na novinu od iznenađujućih rezultata, već odražava veće pokušaje da uči o aspektima sveta koji nisu uspeli da se slože sa očekivanjima.
Novorođena deca nisu opremljena samo znanjem o osnovnim aspektima sveta već ih u ranoj fazi života proširuju sticanjem novih znanja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com