Ponekad i ne primetimo da su naša „mala deca“ odrasla. Nekim roditeljima se tada učini da su im deca odrasla pa im više nije potrebna pomoć.
Zato je važno da se družimo sa svojom decom sve dok se ne osamostale, pa i kasnije, i ostvarimo sa njima komunikaciju i poverenje, kako bi nam ona govorila o tome ne samo šta rade nego i šta misle o pojedinim stvarima i kakvi su im stavovi o životu.
Postoji veliki broj načina za ostvarivanje bolje komunikacije na relaciji roditelj – tinejdžer. Teške teme za razgovor roditelja sa svojom decom obično su: seksualni odnosi, maltretiranje, droga, alkohol, pušenje, depresija, samoubitvo… Jedna od možda najboljih strategija jeste razgovor tokom porodične večere (zajednički obrok) gde tinejdžeri mogu akivno učestvovati.
Istraživanje preporučuje da roditelji započnu priču za večerom u vidu dva-tri pitanja o nedavnim događajima ili vestima.
Navodimo neke od mogućnosti:
- Videli smo tekst u novinama gde optužuju decu koja su postavila gole fotografije svojih prijatelja na internet. Šta mislite o tome?
- Da li znate šta je ovo danas sa tetoviranjem i pirsinzima, koliko je to korisno, a koliko štetno? Ako to svi rade, hoćete i vi?
- Čuli smo da mnoga deca varaju i prepisuju u školi i da ništa ne uče. Šta vi mislite o tome i šta će biti ako ih uhvate?
Šta se u današnje vreme radi ako neko na žurci previše popije ili se „naduva“? - Koje poznate ličnosti su danas u školi najpopularnije (glumac, pevač)?
Otvorenost i iskrenost roditelja ovakvim pitanjima može mnogo doprineti boljoj komunikaciji tinejdžera sa roditeljima. Na taj način se deci posredno i neprimetno mogu predstaviti prave vrednosti, naše znanje i naše životno iskustvo koje im je često i potrebno.
Što se tiče rizičnog ponašanja ili situacija u kojima se tinejdžer u današnje vreme lako može naći, zadatak svakog roditelja jeste da jasno objasni moguće negativne posledice, i to što više puta ako je potrebno, kaže da ne postoji razlog za sramotu ili stid, da ih deca pozovu ukoliko se nađu u nekoj rizičnoj situaciji ma gde to bilo, jer je prioritet vratiti se kući bezbedno i sigurno.
Naučite decu da poziv roditeljima znači sigurnost i da ćete doći po njih bez pitanja ili kritikovanja i „vaditi“ ih iz svake nevolje.
Na kraju istraživanje navodi da su sve navedene stvari bezbedan put tinejdžera ka budućnosti i samostalnosti bez pritiska roditelja.
Deca treba da imaju poverenje u vas i u vašu ljubav prema njima bilo šta da se desi, tako da ćete na vreme zajedno rešavati probleme još u korenu, a ne da deca ponekad pomisle da je kasno za pomoć i „da sami rešavaju stvari“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com