Ako imate problema sa uspavljivanjem ili buđenjem ujutru, odlazak na kampovanje može vam pomoći da se rešite ovih problema.
Novo istraživanje sugeriše da nedelju dana u prirodi može biti sve što vam je potrebno da resetujete biološki sat i ponovo uspostavite prirodni ritam koji proizilazi iz sunčeve svetlosti i tame.
Rano ustajanje ili kasno u krevet?
Veštačko svetlo je jedno od najvažnijih otkrića u poslednjih nekoliko decenija, jer transformiše našu sposobnost da ostanemo budni nakon zalaska sunca i da se budimo pre njegovog izlaska. Međutim, to svetlo je takođe poremetilo naše unutrašnje cirkadijalne ritmove.
Novo istraživanje ukazuje na to da samo nedelju dana izloženosti pravoj zori i sumraku, samo sa sjajem logorske vatre, može biti sve što je potrebno da ponovo podesite svoj unutrašnji sat.
„Povećanjem izloženosti sunčevoj svetlosti i smanjenjem izloženosti električnom osvetljenju noću, možemo da utičemo na naš unutrašnji sat i tako lakše zaspimo i lakše se budimo ujutru“, kaže vodeći autor istraživanja Kenet Rajt sa Univerziteta Kolorado Boulder.
Kampovanje
Istraživači su prvo proučavali unutrašnji cirkadijalni tajming kod osam odraslih osoba nakon jedne nedelje rutinskog posla, škole, društvenih delatnosti i izabranih rasporeda spavanja sa normalnom izloženošću veštačkom osvetljenju. Zatim su te iste ljude poslali na kampovanje.
Učesnicima je rečeno da mogu da idu na spavanje kad god požele, a jedini uslov je bio da ne mogu da koriste baterijske lampe i mobilne telefone.
Studija je pokazala da tipičan moderan ambijent izaziva oko dva sata zakašnjenja biološkog sata, što je pokazano određenim fluktuacijama hormona melatonina.
Pod zvezdama
Kod kuće, osobe koje su učestvovale u istraživanju imale su tendenciju da ostanu budne posle ponoći i da se probude oko 8 časova izjutra. Međutim, posle nedelju dana pod zvezdama, spavali su isti broj sati, samo što je vreme spavanja i buđenja bilo pomereno unazad oko dva sata, tako da je to više ličilo na prirodnu zoru i sumrak.
U savremenom svetu, nivo melatonina ima tendenciju da se smanji na dnevni nivo oko dva sata nakon što se probudimo. Drugim rečima, naša biološka noć se proteže nakon što se probudimo, što doprinosi tome da su mnogi od nas najpospaniji ubrzo nakon što se ujutru probude.
Uz izlaganje prirodnoj svetlosti, smanjenje melatonina se pomera na poslednji sat vremena spavanja, pa se onda uzbuđenja u mozgu dešavaju ranije, što verovatno pomaže ljudima da se osećaju ornije.
„Naši rezultati sugerišu da ljudi mogu ranije odlaziti na spavanje i ranije ustajati, što više odgovara njihovim poslovnim ili školskim obavezama, ukoliko povećaju izloženost suncu tokom dana i smanje izloženost električnom osvetljenju noću“, kaže Rajt.
„Moj savet je da ujutru idete u kraću šetnju kako biste bili koncenrisaniji na poslu. A u večernjim satima, ugasite električna svetla, računare i televizore i bićete zahvalni na tome ujutru“, dodaje on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com