Finski istraživači su tokom svojih istraživanja došli do podataka da su bebe u prvoj godini života koje odrastaju u kućama sa psima kao kućnim ljubimcima u proseku zdravije nego bebe u domovima koji nemaju kućne ljubimce. Ove bebe u proseku ređe obolevaju od prehlade ili upale uha, a u prvoj godini života im je potrebno mnogo manje antibiotika.
"Mačke takođe pozitivno utiču na zdravlje beba, ali ne u istoj meri kao psi", ističe istraživač dr Eja Bergrot iz Finske.
Najjači efekat je viđen kada bebe imaju kontakte sa psima i nismo utvrdili zašto je taj kontakt jači nego kontakt sa mačkama, kaže dr Bergrot. "To možda ima neke veze sa prljavštinom koju psi unose u kuću jer je najjači zaštitni efekat postignut kod dece koja žive u kućama gde psi provode dosta vremena napolju."
Ranije studije su pokazale da deca koja žive na farmama mnogo ređe obolevaju od astme nego ostala deca. I neke druge studije su pokazale da su deca u domovima sa psima imala manji broj prehlada nego druga deca.
Da bi bliže sagledali situaciju, istraživači iz Finske su pratili zdravstveno stanje 397 dece od trećeg trimestra trudnoće pa do prvih 12 meseci života. Roditelji su popunjavali nedeljni dnevnik sa detaljnim informacijama o zdravlju svog deteta i beležili kontakte sa psima i mačkama.
Rezultate su upoređivali sa zdravljem dece koja nisu imala kontakte sa psima (u domovima nisu imali kućne ljubimce).
Deca koja su imala kućne ljubimce u proseku su imala:
- manje problema sa respiratornim organima i manje infekcija
- ređe zapaljenje uha
- manje potrebe za antibioticima
U čemu su psi napravili razliku?
Nije jasno zašto su deca koja žive sa psima zdravija.
To možda ima neke veze sa psom kao životinjom, kažu istraživači. "Možda životna sredina utiče na to jer ta deca obično žive u seoskim ili prigradskim sredinama, tako da je moguće da gradska ili prigradska sredina različito utiču na zdravlje deteta."
Pojedini naučnici zastupaju nova mišljenja: "Imunološki sistem deteta sazreva najbolje kada su deca izložena bakterijama u pravim količinama, jer je previše klica nezdravo, a i sterilne kuće (bez klica) ne doprinose boljem zdravlju dece."
Ovakvo mišljenje zastupa i dr Karen De Mut, asistent pedijatrije na Univerzitetu Emori u Atlanti: "Rano izlaganje organizma (u mladosti) širokom spektru mikroba omogućava da se oni mešaju sa mikrobima u crevima i ponekad pomažu imunom sistemu, ali ponekad reaguju burno pa izazivaju alergije."
Razmišljanja su interesantna, ali je čitav proces ipak komplikovan, zato što je veoma teško naći pravu količinu mikroba kojima treba izložiti organizam kako bi oni tzv. dobrim bakterijama i mikrobima u našim crevima pomogli da nas zaštite i od alergija i od infekcija.
Psi nisu za svu decu
Stručnjaci podsećaju i upozoravaju na to da neki mikrobi mogu pozitivo delovati na zdravlje neke dece, ali da na drugu decu mogu delovati nepovoljno.
Postoji interakcija ovih mikroba i dečje genetike. Pojedini ljudi koji imaju psa u kući zaštićeni su od infekcije i alergije, ali neki ljudi nisu. Lako se, dakle, može zaključiti da kućni ljubimac nije lek za sve bolesti i svu decu.
Veoma je opasno u porodicu čije je dete sklono alergijama ili boluje od astme dovesti psa u nadi da bi to moglo da mu pomogne.
Pas kao kućni ljubimac možda može da zaštiti decu od kašlja ili respiratornih infekcija, ali ovo izlaganje deteta mora da se desi veoma rano (kad je beba).
Postavljaju se i mnoga druga pitanja: "Šta je sa roditeljima koji su i sami alergični na pse ili mačke? Da li bi tada trebalo doneti kućnog ljubimca u kuću zarad zdravlja deteta koje će se tek roditi?"
Ukoliko je neko u porodici izrazito alergičan na pse ili mačke, onda sigurno ne treba čuvati kućne ljubimce u kući, već treba tražiti druge načine za poboljšanje zdravlja dece.
Napomena
Ovo su samo neke informacije iz studije koju će istraživački tim kompletnu objaviti u avgustu 2012 godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com