Samo stavite jednu nogu ispred druge i šetajte kako bi vam krv bolje cirkulisala kroz glavu i mozak. Na taj način jednostavno pomažete svom mozgu da „bolje radi“.
Jednom malom studijom došlo se do zaključka da dok hodamo naša stopala šalju talase pritiska kroz arterije, čime se povećava snabdevanje mozga krvlju.
Profesor Ernest Grin sa Univerziteta u Novom Meksiku izjavio je kako novi podaci ukazuju na to da je protok krvi kroz mozak „veoma dinamičan“.
Aktivnosti kao što su biciklizam, pešačenje i trčanje – mogu na neki način optimizovati funkcije i rad mozga i uticati na opšti osećaj blagostanja tokom vežbanja.
Snabdevanje mozga krvlju nekada se smatralo samo „fizički prisilnom akcijom“ koja nema veze sa vežbanjem ili krvnim pritiskom.
Istraživanja su pokazala, međutim, da je uticaj stopala dok hodamo povezan sa „povratnim“ tečnim talasima koji se prostiru kroz arterije i pomažu regulisanju cirkulacije u mozgu. Ovi talasi su u sinhronizaciji sa pulsom i brzinom koraka osobe koja hoda ili trči.
Istraživanje
Za potrebe nove studije naučnici su ispitali efekte hodanja i i uticaj stopala na krvotok dok hodamo.
Koristeći ultrazvučne aparate merena je, kod ispitanika, promena prečnika i funkcionisanje karotidnih arterija, brzina talasa kroz karotidne arterije, kako bi se izračunao protok krvi kroz mozak dok su hodali umerenim tempom.
Dobijeni rezultati upoređeni su sa istim takvim merenjima i proračunima dok su učesnici bili u stanju mirovanja.
Studija je pokazala da hodanje dovodi do značajnog povećanja protoka krvi kroz mozak. Porast protoka krvi kroz mozak nije tako dramatičan kao kod trčanja, ali je primetno veći nego dok se vozi bicikl. Ustanovljeno je da je dok se vozi bicikl, smanjen uticaj stopala (stopala su relativno ravnomerno pritisnuta, ali nema „vibracija“ niti stvaranja talasa).
Ono što je iznenadilo istraživače jeste činjenica da do sada skoro niko nije obratio pažnju niti merio ove očigledne hidraulične efekte na cerebralni protok krvi.
Postoji optimizacija ritma između protoka krvi kroz mozak i ritma (brzine) hodanja. Dok mirujemo, naši otkucaji srca kreću se u proseku u rasponu 60-70 otkucaja srca u minutu. Tokom hodanja, brzina koraka (bat ili ritam stopala) utiče na protok krvi kroz krvne sudove do naših normalnih 120 otkucaja srca u minutu dok se žustro krećemo.
Tako se došlo do još jednog dokaza da je hodanje zdravo ne samo za naše telo nego i za naše krvne sudove i rad mozga.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com