Danas ima dosta lekara koji pišu svoje blogove ili koriste društvene mreže kao što je na primer Fejsbuk, što može ugroziti privatnost, profesionalizam kao i odnos između lekara i pacijenata.
Dokazi rizika
Godine 2010. urađeno je istraživanje u kome je učestvovalo oko 200 francuskih lekara koji imaju nalog na Fejsbuku. Utvrđeno je da 97% do 99% njih prikazuje dovoljno ličnih podataka za identifikaciju, uključujući i pravo ime i datum rođenja, a 91% prikazuje svoje lične fotografije.
Samo nekoliko njih je primilo zahtev za prijateljstvo od svojih pacijenata (oko 6%), a 4% je prihvatilo "prijateljstvo". Međutim, autori istraživanja smatraju da će ovakvi zahtevi verovatno postati uobičajena pojava.
Dok većina ispitanika (85%) kaže da bi automatski odbila zahtev za prijateljstvo od pacijenata, 15% njih je reklo da bi to odlučili od slučaja do slučaja. Kao razloge za prihvatanje pacijenata kao prijatelja navode osećaj naklonosti prema njima kao i strah od toga da ne izgube svoje pacijente ako odbiju zahtev.
Granice društvenih mreža
Društvene mreže pružaju određene mogućnosti lekarima i studentima medicine, ali im nude i izazove. Medicinski stručnjaci trebalo bi da vode računa o tome ko bi sve mogao da pristupi njihovim ličnim podacima i na koji način bi to mogli da dožive njihovi pacijenti.
Privatnost je bitna
Evo nekoliko saveta:
- Razmotrite mogućnosti strožih podešavanja privatnosti, ali budite svesni da se ne mogu baš sve informacije zaštititi.
- Etičke i zakonske obaveze o zaštiti poverljivosti pacijenata na internetu iste su kao i na drugim medijima.
- Nemojte ostavljati neformalne, lične ili uvredljive komentare u vezi sa pacijentima ili kolegama na javnim internet forumima.
- Ne prihvatajte zahteve za prijateljstvo na Fejsbuku od sadašnjih ili bivših pacijenata.
- Zakon o klevetama ili uvredama može se primeniti na bilo koji komentar objavljen na internetu, bilo da je lične ili profesionalne prirode.
Studenti medicine
Fejsbuk je izmišljen zbog studenata pre nego što je postao svima dostupan. Iako ga mnogi studenti koriste kako bi dokumentovali svoje aktivnosti tokom studenstkih dana, za studente medicine postoje posebni izazovi.
Student medicine Nik Dikin, član Medicinskog etičkog odbora, kaže da se od njih očekuju drugačiji standardi profesionalnog ponašanja i da to može uticati na njihove šanse za dobijanje posla nakon medicinske obuke. On kaže da neke ogranizacije koriste internet kako bi proverile kandidate, kao deo procesa zapošljavanja.
Studenti medicine i lekari moraju da budu svesni da ih bilo koji materijal na društvenim mrežama koji prikazuje kandidate u lošem svetlu, može koštati posla ili naneti štetu njihovoj karijeri.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com