Saveta nikad dosta, pa pred sezonu letnjih odmora podsećamo na neke od saveta stručnjaka.
Kreme i losioni za sunčanje
Kada ste napolju ili u vodi, potrebna su vam sredstva za zaštitu od sunca, i to širokog spektra i vodootporna. Namažite se preko celog tela: leđa, grudi, ruke, noge, nos, uši i usne. Nemojte čekati da dođete do plaže ili do bazena – nanesite preparate 30 minuta pre nego što izađete napolje i mažite ih ponovo na svaka dva sata
Odeća
Sunčevi zraci su najjači između 10 i 16 časova, čak i ako je napolju oblačno i maglovito. Dobru zaštitu od sunca pružaju suncobrani, kape i šeširi sa širokim obodom, tamne naočari za sunce, košulje i pantalone. Odeća napravljena od tamne i čvrste tkanine najbolje štiti kožu od sunca. Ako možete da vidite kroz odeću, onda i UV zračenje može da prodre kroz nju.
Pijte vodu
Nosite bocu ili bočicu vode sa sobom i pijuckajte. Jedna bočica vode nije dovoljna, osim ako je punite iznova i iznova. Prema podacima instituta za medicinu, većina odraslih treba da tokom vrelih dana i ako je fizički aktivna ili izložena toplim uslovima – popije oko 11 do 15 čaše vode ili druge tečnosti dnevno da bi ostala u potpunosti hidratisana. To je skoro balon vode po osobi.
Sportski napici i sokovi dobri su posle sportova, odbojke na pesku i sl, ali umesto njih možete piti i običnu vodu.
Nemojte mešati alkohol i vodu
Alkohol i plivanje se ne „mešaju“, jer alkohol može oslabiti vašu opreznost i ohrabriti rizično ponašanje. Alkohol takođe ubrzava proces dehidratacije. Znojenje, povraćanje i proliv mogu ići podruku sa previše pića, pa tako može doći do veće dehidratacije.
Komplet za prvu pomoć
Komplet za prvu pomoć može sprečiti male nezgode koje bi vam pokvarile dan.
Uzmite aloa gel, jekoderm, melem ili pomadu za ublažavanje opekotina od sunca. Preporučujemo i antibiotsku mast, analgetik, vodootporne hanzaplaste, hidrokortizon kremu za ujede insekata, pincete za vađenje krhotina i trnčića, sirće za ubode insekata, pilule protiv mučnine za vožnju čamcima (brodovima ili kolima po lošem putu), kesice za led (u frižideru) za hladne obloge protiv oticanja.
Plan za put
Osobe sa zdravstvenim problemima trebalo bi da posebno vode računa kada putuju, čak i na jednodnevne izlete. Ako pijete lekove, ponesite dovoljno za ceo svoj boravak i za neki dan više.
Neki lekovi koje pijete mogu da povećaju osetljivost na sunčevu svetlost, pa vodite računa o tome.
Neki lekovi su osetljivi na visoke temperature, pa vodite računa o tome gde ih i kako čuvate.
Posavetujte se sa svojim lekarom pre putovanja (letovanja) o tome šta može da vam škodi.
Proverite da li imate dovoljno „svojih“ lekova dok ste van svog mesta ili negde van grada. Proverite gde ima lekara i apoteke u mestu u kom letujete, kako biste znali u slučaju da vam je potrebno.
Grickalice uz put
Spakujte putni frižider ili izolovanu torbu sa ledom ili smrznutim flašama vode. Za put nosite laku nekvarljivu hranu kao što je sveže voće, povrće za grickanje, keksići ili perece.
Ne nosite nikakvu kuvanu hranu pre nego što je spakujete u hladnjak. Nosite termos za napitke. Izbegavajte staklene flaše jer nisu pogodne za zamrzavanje.
Ako je temperatura visoka ili hrana stoji na suncu, ne dozvolite da se tamo nalazi više od sat vremena.
Rekreacija na plaži
Ako idete na plažu s decom, ponesite igračke kao što su kofica i lopatica da bi se deca zabavljala. Čak i ako se deca igarju u vodi, potreban je stalni nadzor, kako na suncu ne bi ostala predugo.
Deca nikada ne treba da plivaju sama. Možda će želeti da nose cipele ili sandale za vodu kako bi zaštitila svoje noge od vrelog peska, oštrih predmeta ili polomljenih školjki.
Sigurnost na bazenima i u akvaparkovima
Javni bazeni i akvaparkovi treba da budu obezbeđeni kvalifikovanim spasiocima. Uvek sledite pravila ponašanja prema zahtevima za odgovarajući uzrast svog deteta i plivačkim sposobnostima (dubina vode ili visina tobogana…).
Deca koja još ne umeju da koriste toalet treba uvek da nose vodootporne pelene za plivanje, a roditelji bi trebalo da im redovno menjaju pelene.
Bolesnu decu sa temperaturom, kijavicom ili prolivom treba držati van vode.
Grčevi, talasi i vrtlozi
Vodene struje, vrtlozi i virovi predstavljaju opasnost.
Na moru bedemi za „razbijanje“ talasa ne pružaju preveliku zaštitu od talasa. Kupanje na talasima je mnogo teže i opasnije nego u bazenu – hladna vodena struja može vas „preseći“ dok surfujete.
Budite svesni dnevnih uslova na vodi i lokacije najbližih spasilaca. Nemojte se sami udaljavati od obale, najbolje je uvek imati društvo.
Ako vas uhvate vodene struje koje nose ka pučini, ostanite mirni i ne paničite. Plivajte ili plutajte paralelno sa obalom dok ne „izađete iz struje“, a onda plivajte ka obali.
Sredstva na naduvavanje
Neke plaže, bazeni i vodeni parkovi zabranjuju upotrebu dušeka, igračaka i guma na naduvavanje ili podvodnih maski. Deca i odrasli koji ih koriste mogu imati problema da ostanu uspravno u delovima gde postoje struje ili vrtlozi od pumpi i vodoskoka koji „prave atrakcije“.
Sa druge strane, naročito neplivači mogu dobiti lažni osećaj sigurnosti dok ih koriste. Pitajte spasioce gde se smeju koristiti vodene sprave i ostali pribor.
Bez obzira na to da li deca znaju da plivaju, treba ih naučiti da poštuju moć vode i kada insistiraju da plivaju sa drugarima ili prijateljima.
Na brodovima i čamcima
Na nekim plažama, jezerima i rekama, iznajmljuju se kajaci, kanui ili motorizovani čamaci. Važno je za sve korisnike da nose pojaseve za spasavanje.
Prijavite se za obuku za korišćenje „vodenih transportnih sredstava“. Zapamtite, bilo šta da koristite, vodite računa o okolnim plivačima i susednim čamcima. Nikada ne pijte alkohol dok vozite motorne čemce ili brodiće, to je opasno kao i pri vožnji automobila.
Upoznajte destinaciju
Ako idete prvi put u neko mesto na letovanje: internet, prospekti ili neke porodice vam mogu biti od pomoći da se upoznate sa svojim okruženjem.
Saznajte unapred gde su najbliže zdravstvene ustanove, gde ima vode za piće, gde ima hrane, gde se može kupiti hleb… Takve informacije mogu vam pomoći da izbegnete nevolje.
Zaštitite okolinu
Kada odlazite, ostavite plažu kao što ste je zatekli.
Koristite mostiće i uređene staze i ne pravite nove puteve kroz prirodu. Bacajte smeće u kante za đubre. Koristite mesta za otklanjanje otpada i mesta za reciklažu kada možete.
Ne bacajte mreže, korpe, plastične flaše ili plastične obruče u morsku vodu, jer morska stvorenja kao što su kornjače, kao i ptice, mogu da se upletu u njih. Plastični otpad neke životinje mogu da zamene za hranu i uginu od toga. Koristite javne toalete, a ne reku, more ili okean.
Ne uznemiravajte divlje životinje i ne uništavajte biljke na plaži i pored puta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com