Starenje je prirodan proces koji se ne može izbeći. Međutim, ne stare svi ljudi isto, Neki stare mnogo brže od svojih vršnjaka. Novo istraživanje se bavilo upravo tom temom.
Međunarodni istraživački tim iz SAD, Velike Britanije, Izraela i Novog Zelanda pronašao je način za merenje procesa starenja kod mlađih odraslih osoba. Radeći sa učesnicima studije, uzrasta od 26 do 38 godina, naučnici su identifikovali faktore koji mogu utvrditi da li ljudi stare brže ili sporije od svojih vršnjaka, kao i način da odrede njihov biološki uzrast i koliko brzo stare.
Istraživači su pokazali da se čak i među mladima vidi razlika i to po nekoliko godina, iako su u pitanju vršnjaci. Na primer, među osoba starim 38 godina utvrđeno je da se biološko doba učesnika kreće od ispod 30, do skoro 60 godina. To znači da je biološka starost nekih učesnika bila za 20 godina viša nego što im piše u ličnoj karti.
„Ovo istraživanje pokazuje da se pad vezan za starost već dešava kod mlađih odraslih osoba koje su decenijama daleko od razvoja bolesti povezanih sa starenjem i da to možemo da merimo“, rekao je dr Salomon Izrael, istraživač i viši predavač na “The Hebrew University of Jerusalem’s Department of Psychology” i koautor studije.
Studija prati preko hiljadu osoba rođenih 1972/1973 godine od rođenja do danas, koristeći zdravstvena merenja poput krvnog pritiska, funkcije jetre i intervjue. Kao deo njihove redovne ponovne procene, tim je merio funkcije bubrega, jetre, pluća, metaboličkog i imunog sistema. Takođe su izmerili HDL holesterol, kardiorespiratornu kondiciju i funkciju. Studija takođe meri zdravlje zuba i stanje sitnih krvnih sudova na zadnjoj strani očiju kao i krvne sudove mozga.
Na osnovu ovih biomarkera, istraživački tim je odredio biološku starost za svakog učesnika. Zatim su istraživači pogledali 18 biomarkera koji su mereni kada su učesnici imali 26 godina, i ponovo kada su imali 32 i 38 godina. Većina učesnika grupisala se oko stope starenja od jedne godine u godini, ali za druge je utvrđeno da stare tri godine po godini. Mnogi su ostali mlađi od svojih godina.
Kao što je tim očekivao, čini se da su i oni koji su biološki stariji od 38 godina takođe starili bržim tempom. Na primer, biološka starost od 40 godina značila je da je osoba starila brzinom od 1,2 godine godišnje tokom 12 godina koje je ispitivala studija.
Učesnici studije koji su, čini se, bili napredniji u biološkom starenju postigli su lošiji rezultat na testovima koji se obično daju osobama starijim od 60 godina, uključujući testove ravnoteže, koordinacije i rešavanja nepoznatih problema. Biološki stariji pojedinci takođe su imali više poteškoća sa fizičkim funkcionisanjem od svojih vršnjaka, poput hodanja uz i niz stepenice.
Kao dodatna mera, istraživači su tražili od studenata postdiplomskih studija sa “Duke University” da procene fotografije lica učesnika studije snimljene u 38. godini i ocene koliko im izgledaju mlado, odnosno staro. I u ovom slučaju su im ti učesnici izgledali starije.
„Krenuli smo u merenje starenja kod ovih relativno mladih ljudi“, rekao je Den Belski, docent gerijatrije u Centru za starenje na “Duke University” i prvi autor studije.
„Većina studija o starenju proučava starije osobe, ali ako želimo da sprečimo bolesti povezane sa starenjem, moraćemo da počnemo sa proučavanjem starenja kod mlađih osoba”, dodao je on.
“Ovo nam daje određenu nadu da će medicina moći da uspori starenje i da ljudima pruži zdravije aktivne godine,“ rekao je Teri Mofit, profesor psihologije i neuronauke na “Duke University”, takođe autor studije.
„Ubrzano starenje kod mlađih odraslih osoba predviđa simptome uznapredovalog starenja koje vidimo kod starih osoba: nedostatak kognitivnog i fizičkog funkcionisanja, osećaj lošeg zdravlja, pa čak i stariji izgled. Sposobnost merenja koliko brzo može da ostari mlađa osoba će nam omogućiti da se uključimo u intervencije koje usporavaju starenje ili ciljaju određene bolesti“, rekao je dr Izrael.
(sciencedaily.com, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com