Istraživači iz Švedskedošli su do podataka o uticaju čula mirisa na smrtnost. Iako deluje čudno da nos kao čulo mirisa može imati veze sa smrtnošću, podaci pokazuju suprotno.
Pokazalo se da su osobe sa lošijim čulom mirisa u svojim četrdesetim i pedesetim godinama starosti za 20% u većem riziku od umiranja u roku od 10 godina od osoba sa „boljim“ čulom mirisa.
Prema istraživanju, čulo mirisa je dobar pokazatelj zdravlja mozga i njegovih funkcija. Do sada se smatralo da je demencija povezana sa smanjenjem čula mirisa, ali ovo istraživanje je utvrdilo da demencija nije povezana sa povećanim rizikom od smrti. Stanje koje se naziva anosmija (oslabljeni osećaj mirisa) danas pogađa 70% starijih osoba u odnosu na 15% mlađih osoba, i to samo u Švedskoj.
Istraživanje je u vremenskom periodu od 10 godina pratilo stanje 1.800 osoba starosti od 40 do 90 godina sa određenim testovima na mirise, ali i opšte mentalno i fizičko stanje svakog učesnika. U periodu praćenja od 10 godina više od 400 učesnika studije je umrlo. Pokazalo se da postoji povezanost između slabijih rezultata na testovima mirisa i većeg rizika od smrti.
Istraživanje nije dokazalo povezanost slabijeg mirisa i povećanog smrtnog rizika, ali se navodi da je celo istraživanje i testiranje prilagođeno svim verodostojnim pokazateljima normalnog starenja učesnika.
Test mirisa obuhvatio je 13 mirisa i 4 ponuđena odgovora. Međutim, naglašava se da ne treba dramiti niti paničiti ukoliko se izgubi ili smanji osećaj čula mirisa. Na čulo mirisa mogu uticati povrede, infekcije, lekovi kao i određene terapije. Ukoliko postoji sumnja, može se obaviti testiranje na miris. Dosadašnjim testiranjem uglavnom se pokazalo da mnogi ljudi imaju bolje čulo mirisa nego što su mislili.
Savet istraživača je da svi koji sumnjaju u svoje čulo mirisa testiraju sebe mirisanjem začina iz kuhinje, pogotovo jačih začina i prepoznavanjem tih začina zatvorenih očiju samo po mirisu. Slabljenje čula mirisa može ukazati na neke druge poremećaje tako da se onda treba podvrgnuti detaljnijem lekarskom pregledu kako bi se ustanovilo da li se možda radi i o nekom drugom poremećaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com