Učenje pre spavanja kako bi se bolje zapamtile određene informacije, nije mit, a istraživači su u novoj studiji to i potvrdili.
U snovima se fragmenti stvarnosti, mašte i sećanja mešaju u vremenski-agnostičkim narativima koji imaju malo smisla nakon buđenja.
Kad se ljudi odluče da odspavaju pre donošenja neke teške odluke, to je zato što, često nesvesno, veruju da postoji šansa da se probude sa jasnijim pogledom na problem.
Sada su po prvi put istraživači uspeli da iskoriste san za rešavanje problema. Rezime njihovih otkrića pojavljuje se u oktobarskom izdanju „Psychological Science“.
Hipoteza istraživača
„Znamo da ljudi ponovo vraćaju ili učvršćuju sećanja tokom spavanja, tako što ga reorganizuju“, kaže prva autorka studije Kristin Sanders, sa odeljenja za psihologiju na „Northwestern University“.
Hipoteza istražena u Sandersinoj studiji započela je spoznajom da rešavanje teškog problema, kao i kreativno razmišljanje uopšte, putem kombinacije poznatih elemenat i onih prethodno neotkrivenih, može dovesti do rešenja.
Sanders i njene kolege su pokušali da otkriju da li postoji strategija za rešavanje problema slična reorganizaciji memorije tokom spavanja.
Da bi testirali svoju sumnju, istraživačima je bio potreban način da usmere mozak spavača prema određenim problemima, a da ih pri tom ne probude.
Srećom, kaže Sanders, prethodna istraživanja pokazala su da se „ovaj prirodni proces može podstaći puštanjem zvukova povezanih sa obradom informacija“.
„Rešavanje problema je sastavni do života svih ljudi. Iako u svojoj studiji koristimo škakljive zagonetke, temeljni kognitivni procesi mogu se odnositi na rešavanje bilo kojeg problema sa kojim se ljudi suočavaju, bilo da su se sami ‘zaglavili’ u istom ili je rešenje blokirano pogrešnim pristupom“, smatra Kristin Sanders.
Eksperimenti studije
Istraživači su želeli da otkriju da li 57 učesnika studije može da reši zagonetke u toku sna. Dakle, tim je učesnicima predstavio čitav asortiman uveče pre spavanja.
Svaku zagonetku pratio je jedinstven zvuk. Učesnici su otišli na spavanje, a neke od njihovih zagonetki ostale su nerešene.
Dok su učesnici spavali, istraživači su puštali zvukove za polovinu nerešenih zagonetki dovoljno glasno da se čuju, ali bez prouzrokovanja prekida u snu. Ideja je bila da te zagonetke skrenu pažnja uma koji spava radi daljeg istraživanja.
Učesnici su ujutru, nakon što su odspavali, mogli da pređu više preostalih zadataka.
Oni su uspeli da reše 31,7 odsto zagonetki koje su putem jedinstvenih zvukova slušali dok su spavali, takođe su imali 55 odsto poboljšanja u rešavanju neiskorišćenih zagonetki.
Studija po prvi put pokazuje da se spavanjem može manipulisati tako što se osoba usmerava ka pronalaženju rešenja koja deluju nemoguća u budnom stanju.
Tehnika istraživača može se primeniti na bilo koji problem koji osoba ima, a koja uz sve potrebne informacije, nije u mogućnosti da dođe do rešenja.
„Treba biti realan i bez očekivanja da će osoba koja spava, kada se probudi, pronaći lek za retku bolest ili doći do nekog drugog značajnog otkrića, jer nema potrebnu informaciju i prethodno znanje“, kaže viši autor studije, profesor Mark Biman.
Ipak, profesor Biman smatra da ova studija pruža još više dokaza da je obrada podataka u mozgu tokom spavanja veoma korisna za dnevnu spoznaju.
(Medical News Today, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com