Kada se govori o faktorima rizika, posebno se ističe poguban uticaj pušenja kao jedne od najlošijih ljudskih navika. Duvan u sebi ima više stotina štetnih supstanci, a nikotin je jedna od njih. Ljudi često greše govoreći da neko puši godinama, a ništa mu se ne dešava. Karcinomi pluća i usne duplje su gotovo redovna posledica, a ukoliko se to ne dogodi, onda ta osoba ima izuzetnu genetsku konstituciju.
Drugi veliki rizik tiče se fizičke neaktivnosti. Fizički neaktivne osobe su u opasnosti da obole od bolesti srca, tumora debelog creva, ali i šećerne bolesti. Pored toga, treba voditi računa i o ishrani ukoliko želimo da što duže budemo zdravi i lepi. Ljudi uglavnom ne vode računa o tome koliko jedu, ni šta jedu. Jedu preko svake mere, zbog čega se goje i sebi komplikuju život bolestima koje ne bi imali da nisu debeli. Umesto prekomernih količina hrane trebalo bi posvetiti pažnju kvalitetu namirnica koje se unose u organizam. Dosta voća i povrća čini da ne budete potencijalni bolesnik.
Na kraju – naravno, stres! On takođe može da utiče na pojavu određenih bolesti koje se inače ne bi ispoljile. Za prisustvo stresa vrlo je važna psihička konstitucija ličnosti i njena emocionalna i intelektualna zrelost. U tom smislu treba reći da nema dve osobe na kugli zemaljskoj koje jednako reaguju na neku stresnu situaciju. Stres je „havarija“ najpogodnija za razvoj određene bolesti, s manje uočljivim ispoljavanjem, a užasno štetnim posledicama. Zato je više nego važno pronaći lični antistres način borbe.
Posle svega, gotovo da nema reakcije u našem telu koja se na neki način neće odraziti na naše potomstvo. Lepota kao odraz zdravlja treba da bude imperativ koji će se prenositi na nove generacije, zdravije od prethodnih. Uz malo pažnje ništa od toga ne izgleda toliko nemoguće.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com